Како је убијен српски сват на Башчаршији
САРАЈЕВО - Од злочина у Сарајеву када је убијен српски сват Никола Гардовић, рањен православни свештеник Раденко Миковић и спаљена српска застава, данас је навршена 31 година. Тог 1. марта 1992. године убијен је отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а овим злочином је наговијештен почетак рата.
Један од српских сватова Ацо Јованчић испричао је раније Срни да су се српски сватови 1. марта 1992. године окупљали у сарајевском насељу Алипашино поље, а домаћини Гардовићи су на балкон свог стана, у складу са традиционалним српским обичајима истакли заставу, српску тробојку. Међутим, већ тада су међу комшијама примијетили њихову нетрпељивост и чули непримјерене и злураде коментаре.
Десетак људи, које Јованчић назива бандитима, а не комшијама, покушали су већ тада да докаче и скину српску заставу, што им сватови и домаћини нису дозволили.
Тога “црног” 1. марта, у 14.30 часова, у цркви Светог Преображења у Новом Сарајеву обављено је вјенчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур.
Свадбени ручак био је организован у Дому свете Текле, у Старој православној цркви на Башчаршији.
Послије вјенчања, око стотину сватова у аутомобилској колони од петнаестак аутомобила упутило се у Дом удаљен око седам километара. Пошто испред Старе цркве не постоји паркинг, колона је стала на 150-200 метара даље - код Вијећнице, гдје су остављени аутомобили, а сватови су пошли пјешке према Дому.
Према свједочењима сватова и очевидаца из пјешачке зоне на Башчаршији, до сватова се довезао бијели “голф” у којем су била четворица сарајевских криминалаца, а међу њима озлоглашени Ћело. Они су изашли из возила и покушали да барјактарима одузму српске заставе.
Дошло је до комешања, послије чега су двојица младића запуцала и ранила српске сватове Мировића и Гардовића, који је преминуо неколико минута касније у колима Хитне помоћи.
Послије злочина који су код Дома Свете великомученице Текле и Старе православне цркве на Башчаршији извршили људи сарајевског криминалца Рамиза Делалића Ћеле, породица Гардовић је морала да се исели из Сарајева.
У дане 29. фебруара и 1. марта 1992. године без српског народа и без његовог учешћа на нелегалном и противуставном референдуму у Федерацији БиХ донесена је одлука о проглашењу независности и отцјепљења БиХ од тадашње СФРЈ.
У дијелу Федерације БиХ са већинским бошњачким становништвом 1. март се обиљежава као тзв. дан независности БиХ, док се овај датум у Републици Српској не слави.
Против Николног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних “Зелених беретки” Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву. Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије РБиХ, а од тадашњег предсједника ратног Предсједништва РБиХ Алије Изетбеговића “за заслуге” је на поклон добио пиштољ са посветом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
