Како је БиХ остала без помоћи ЕK: Покушај преноса надлежности замрзнуо 70 милиона евра

Вељко Зељковић
Foto: Архива

БАЊАЛУКА - Република Српска не може прихватити одустајање од ентитетске структуре гласања у неким тијелима на нивоу БиХ, јер би то било прејудицирање одлучивања у Парламенту БиХ.

Истакао је ово предсједник Српске Милорад Додик, коментаришући поруке из Европске комисије да ће БиХ ускратити прву траншу од 70 милиона евра из Плана раста за западни Балкан, а због неиспуњавања три услова. 

- Они су вјероватно хтјели да виде да ли могу на мала врата да увуку такву врсту гласања. Ми смо то одбили - поручио је предсједник Српске, додајући да су све остале ствари у вези са условима добијања 70 милиона евра биле договорене са Европском комисијом, али да је онда све пукло.

Сматра и да је саопштење Европске уније класична пропаганда, која има за циљ да нападне Републику Српску. Како је појаснио, премијер Радован Вишковић се договорио да се одлучивање у одбору за државну помоћ врши консензусом, што је Европска комисија првобитно прихватила, а онда су се појавили кантони у ФБиХ, који су то одбили. 

- Мислим да је злонамјерно и лицемјерно да за то сада оптужују Републику Српску. Нисмо ми ништа криви - поручио је Додик.

Он је подсјетио да је Република Српска од 113 реформи које су пред БиХ постављене од стране Европске комисије готово све подржала и усвојила, али и да се није могло дати зелено свјетло на промјену начина гласања. 

- У том случају ми бисмо били мањина и никада не бисмо имали довољно заштите - појаснио је Додик осврћући се на писање појединих медија да је Република Српска наводно крива што БиХ неће добити 70 милиона евра помоћи од ЕК.

Додао је и да Српска жели што бржу реализацију 14 приоритета из Мишљења Европске комисије, у којима пише да мора бити ријешено и питање Уставног суда БиХ. 

- Прихватамо причу о Уставном суду. За то је и Европска комисија, али неки у Сарајеву томе се упорно противе, износећи неке небулозне изговоре - рекао је Додик, додајући да се ствара вјештачка атмосфера како Република Српска наводно нешто неће. 

Званичници Српске већ мјесецима указују на то да су одређене ставке Реформске агенде у супротности са Уставом и дејтонском структуром БиХ, а поготово јер је уплата ове помоћи условљена укидањем ентитетског вета у заједничким институцијама, али и увођењем јединственог кол центра за ванредне ситуације. 

Спорно је и то што се константно избјегава разговор у вези са одласком иностраних судија и начином будуће попуне Уставног суда БиХ.

Програмом помоћи земљама западног Балкана, који је вриједан шест милијарди евра, БиХ би требало да добије око милијарду евра. До сада је од 113 мјера усаглашено и усвојено чак 110. Запело је код три, које неке снаге из Сарајева и Брисела желе да искористе за нови пренос надлежности.

Стопирана исплата 

Делегације Европске уније у БиХ, саопштила је да је стопирана исплата прве рате помоћи од 70 милиона евра, предвиђена Планом раста за западни Балкан. Како су појаснили, разлог је - неусаглашена Реформска агенда. 

- Домаће власти доставиле су ЕК нацрт цјеловите Реформске агенде, као нужног предуслова за учешће у Плану раста за западни Балкан. Али, 1. јула су нас обавијестили да нису у могућности да доставе финализовани текст због изостанка политичког консензуса - навели су из ове делегације, изражавајући наду да ће власти у БиХ ускоро ипак постићи договор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана