Како изгледа "крвна слика" привреде у БиХ
АРАЈЕВО - Већина западноевропских земаља суочена је са рецесијом, односно великим падом привредних активности, што је највише погодило оне најразвијеније. С друге стране, привреда БиХ и даље некако опстаје каскајући на једној нози, што је резултат не њене отпорности, већ прије свега структуре.
У временима када влада велика економска и финансијска криза поједини аналитичари сматрају да је у данашњим околностима, условно речено, срећа у несрећи то што БиХ има чак 74,6 одсто регистрованих предузећа која немају више од десет запослених радника, јер су она много отпорнија и флексибилнија на све спољне утицаје и увезене проблеме. Да ли је баш све тако те које су уопште мане и предности крвне привредне слике БиХ?
НОВИ ТРЕНДОВИ
Према ријечима професора Економског факултета у Бањалуци Драгана Глигорића, врло тешко је без озбиљних анализа рећи колико је добро или лоше то што БиХ има толико фирми са малим бројем запослених.
Када је у питању то што се скоро свака друга регистрована фирма бави трговином или услужним дјелатностима јесте тренд који је присутан не само у БиХ, него и у другим европским земљама у посљедњих десет па и 15 година. У том периоду, наводи, ова два сектора имају све учешће у БДП-у.
- Економска логика је да се стабилност гради на улагањима у реални сектор и производњи нових добара. Међутим ово што се посљедњих пар година десило указује да су управо те европске земље и велике производне фирме биле и најпогођенији, што можемо видјети на примјеру Њемачке - каже Глигорић за “Глас Српске”, коментаришући најновије податке које је објавио Завод за статистику БиХ, који откривају, између осталог, и да се од укупног броја регистрованих фирми - само десет одсто бави неком врстом производње, односно воде се као дио прерађивачког сектора.
НЕЛОГИЧНОСТИ
Економиста Горан Рачић каже да сигурно није добро, а ни нормално да сектор трговине у БиХ има учешће у бруто друштвеном производу (БДП), као и прерађивачка индустрија.
Појашњава да када је у питању велики број фирми са неколико запослених да се углавном ради о предузећима која се баве разним посредовањем у трговини или о представништвима иностраних фирми путем којих они дистрибуишу своју робу на наше тржиште.
Као и Глигорић сматра да би основа сваке здраве економије и носилац привредног развоја требало да буде прије свега прерађивачка индустрија.
- Она би требало да буде главна жила куцавица, која ће онда хранити и за собом вући и остале секторе. Тренутно тај прерађивачки сектор је “кривац” за 80 одсто нашег извоза - истакао је за “Глас Српске” Рачић.
Наводи и да је економија БиХ по природи доста мала те је и то један од разлога зашто имамо толики број малих предузећа у укупном броју регистрованих. То је, како сматра, можда једним дијелом утицало да нека предузећа, поготово у прерађивачком сектору, опстану и поред свих недаћа с којим су се суочила, јер им је то омогућило да буду флексибилнија.
- Када нека фирма има рецимо тридесетак радника она се може лакше прилагодити новонасталим околностима и из њих изаћи са што мање посљедица, чувајући на тај начин свој будући економски потенцијал - наводи Рачић.
СТАТИСТИКА
Иначе, према званичним подацима, број регистрованих компанија у БиХ креће се око 86.000, од чега чак 64.000 не запошљава више од десет радника. Ради се о такозваним микрофирмама.
Мала предузећа која на платном списку имају од 10 до 49 запослених у укупном броју учествују са 13,6 одсто, а средња - до 249 радника, имају тек 4,3 одсто. Удио великих предузећа у привреди БиХ, који на платном списку имају више од 250 радника, износи симболично само 0,8 одсто и углавном се ради о јавним предузећима.
Посматрајући статистички активна предузећа, уочљиво је и да највећи број фирми има регистровану дјелатност - трговина на велико и мало. То је готово свако пето предузеће (19,7 одсто). Преведено, више од 17.000 пословних субјеката у БиХ бави се некаквом врстом трговине. Пар процената мање има фирми које се баве такозваном услужном дјелатношћу. Прерађивачка индустрија чини тек 10,5 одсто, а грађевинарство пет. Интересантно јесте то да релативно висок проценат има подручје које покрива умјетност, забаву и рекреацију. Ових предузећа има око 6.500.
Када је у питању разврставање предузећа према класама на основу пословних прихода највећи дио, њих 91,51 одсто, остварује приходе мање од четири милиона марака на годишњем нивоу, односно око 333.000 мјесечно. Само 5,5 одсто предузећа остварује приходе од четири милиона до 20 милиона марака. Више од тог броја има 1,38 одсто регистрованих предузећа.
СТРУКТУРА
ПРЕДУЗЕЋА око 86.000
ТРГОВИНА 19,7 одсто
УСЛУГЕ 19,4 одсто
ПРЕРАДА 10,5 одсто
ГРАЂЕВИНАРСТВО пет одсто
БРОЈ РАДНИКА
мање од 10 око 74 одсто
од 10 до 49 13,6 одсто
од 49 до 249 4,3 одсто
преко 249 0,8 одсто
ПРИХОДИ
мање од четири милиона - 91,51 одсто предузећа
од четири до 20 милиона - 5,5 одсто предузећа
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
