Како домино ефекат из Њемачке погађа и БиХ

Њемачка је за БиХ најзначајнији спољнотрговински партнер и налази се на првом мјесту, а привреда те земље наставља да пада, према званичним подацима тамошњих институција. 

С друге стране, према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, пада и извоз у Њемачку. Посматрајући седам мјесеци ове године, извоз је падао сваког мјесеца у односу на исти период прошле године, а када се црта повуче, тај минус на крају износи 78,30 милиона.

Немамо куда 

Економиста Марко Ђого наводи да у овом случају БиХ, којој је Њемачка најзначајнији спољнотрговински партнер, не може да уради апсолутно ништа. 

- Не можемо да учинимо нешто. За неке драстичне мјере је касно с обзиром на то да нисмо базирали извоз у Њемачку на неким софистицираним производима па да ми освајамо сада неко тржиште. Мање-више домаћи извоз на тржиште те земље базиран је на цјеновној конкурентности. Извозимо рад кроз лон послове те производе машинске индустрије, али опет нижег нивоа обраде - казао је “Гласу” Ђого, који је и декан Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. 

Подсјећа и да домаћи извоз највише зависи од стања на њемачком тржишту, али се осврће и на прогнозе Међународног монетарног фонда (ММФ) о привреди те европске земље. 

- Према њиховим процјенама, очекује се благо побољшање ситуације у Њемачкој до краја године, али остаје низак раст привреде у идућој години. Ту земљу вољели или не, али је чињеница да наш извоз страшно зависи од стања у њиховој економији, тако да је на нама да се молимо да њима крене набоље, па да то онда највише повуче и домаћи извоз - поручује Ђого. 

Након Њемачке, на другом мјесту по спољнотрговинској размјени налази се Италија, а након те земље регион, односно Србија и Хрватска, док се Словенија и Аустрија боре за пету позицију. 

- И привреде других земаља су ослоњене на Њемачку, а ако њима не иде добро, тешко је очекивати да иде Италији, а Србији је тек немогуће јер је у посљедњих десет година изградила систем у којем је своју економију врло блиско повезала са Њемачком. Таква је улога дата тој земљи након Другог свјетског рата, односно да буде локомотива европске економије. Ако она посустаје, то се одражава и на све друге наше најзначајније спољнотрговинске партнере и самим тим и на нас - наводи Ћого. 

Наглашава да се њемачка привреда суочава са највећом кризом од уједињења почетком деведесетих година прошлог вијека. 

- Они су врло лако 1988. и 1899. године савладали кризу. Имали су два или три квартала “штуцања”, након чега су наставили радити. Сада се са свим овим проблемима боре скоро годину и по, па и више - закључује Ђого. 

Наруџбе све тање 

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић наводи да је примјетан пад извоза у све европске земље и када се збирно погледа, он је мањи за око девет одсто.

Ради се, како истиче, о великом паду, поготово ако се погледа структура извоза, да се од укупне количине која се извезе чак 70 одсто односи на просторе Европске уније, па самим тим и Њемачке која је најзначајнији привредни партнер БиХ. 

- Криза која потреса ову земљу, али и остале, оставља све више трага и на нас, јер имам повезане привреде. То је једноставно нешто попут спојених посуда. Тренутно то на својој кожи највише осјети производња намјештаја која је пала око 20 одсто, али и дрвна која биљежи пад око десет одсто. Негативне посљедице осјети и наш обућарски, али и текстилни сектор. Њихов извоз је мањи за седам до десет одсто - каже Рачић за “Глас  Српске” додајући да је ова криза, а која се огледа и кроз пад тражње на западноевропском тржишту, узрокована скупим енергентима и ратом у Украјини, али и на Блиском истоку.

Открива да је овај пад извоза узрочно-посљедично утицао и на мању запосленост у прерађивачкој индустрији. 

Како каже, према посљедњим подацима, у овом сектору је у првој половини ове године дошло до пада запослености за 4,5 одсто. 

На питање шта можемо очекивати до краја ове године, а поготово јер економски показатељи за Њемачку, која се некада сматрала мотором економског  привредног развоја Европе, откривају да привредни сектор ове државе грца у све већим проблемима, па чак и њена моћна ауто-индустрија, Рачић одговара да очекује да ови негативни трендови буду и даље настављени.

Сматра да се европска привреда, па и њемачка, може стабилизовати једино након прекида ратних сукоба. 

- Нажалост,  све то и даље траје. Поједина домаћа предузећа су од својих иностраних партнера, с којима су имали дугорочне уговоре, добила обавјештење о одгоди њихових наруџби за наредну годину, пролонгирајући их за неки наредни период. Очигледно и они сматрају да ће ова криза и негативни трендови и даље потрајати - истакао је Рачић.

Сматра и да је у оваквим околностима неопходно радити на оснаживању наших привредних капацитета, што би се прије свега огледало кроз увођење нових технологија које би нашим привредницима омогућиле већу продуктивност, а самим тим и конкурентност на све сложенијем глобалном тржишту.  

- Морамо се више окренути и домаћем тржишту. Увоз расте, а извоз пада. То се мора промијенити. Купци би требало да се више окрену производима домаће прерађивачке индустрије. И то би требало да нам буде у фокусу ако желимо да што безболније изађемо из свега овог - закључио је Рачић.    

Извоз из БиХ у Њемачку (у милионима КМ)

                                2024.     2023.

Јануар                     161,3 163,8

Фебруар                  173,8 184,3

Март                        166,1 194,9

Април                      182,4 175,2

Мај                           160,8 185,9

Јун                           163,9 174,5

Јул                            161 168,8 

Статистика

Према студији Хале института за економска истраживања, само током прошлог мјесеца регистровано је више од 1.400 банкрота у Њемачкој, што је 20 одсто више него претходног мјесеца и 37 одсто више него годину дана раније. Како је даље наведено, овај негативни тренд посебно је примјетан у производном сектору, који је суочен са високим цијенама енергената. Нимало бољи показатељи нису ни они које је објавио Савезни завод за статистику - Дестатис. У његовом најновијем извјештају истиче се да је њемачки извоз у јуну износио 58 милијарди евра, што је за 4,5 одсто мање у односу на исти мјесец прошле године и за 2,6 одсто мање у односу на мај.

Песимизам све више изражен 

Институт за економска истраживања ИФО из Минхена прије неколико дана саопштио је да привреда све више запада у кризу те да је пословно расположење у паду четврти мјесец заредом. 

Индекс који мјери пословно расположење њемачких компанија је у августу пао са јулских 87 поена на 86,6 поена, а тржишта су очекивала да ће вриједност овог индекса пасти још ниже и то на 86 поена.

Њемачке компаније су углавном биле мање задовољне тренутном пословном ситуацијом, а песимизам поводом развоја бизниса у наредних шест мјесеци је све више изражен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.