Како БиХ котира на глобалној мапи цијена енергената: Имамо јефтину струју, а скупо је плаћамо

Према подацима које су недавно објавили поједини специјализовани портали који се баве кретањем вриједности енергената, а упоређујући цијене електричне енергије и нафтних деривата у 100 земаља у свијету, БиХ се нашла на 99. мјесту ове листе по висини цијене електричне енергије, а када је у питању гориво - на 61.

Када се подвуче црта, одмах је видљиво да највећу цијену струје међу анализираним земљама имају домаћинства у Европи. У Данској, Њемачкој и Белгији су чак двоструко више од оних у Француској и Грчкој. Оне су за два или три пута више од глобалног просјека који се креће око 0,12 евра по једном киловат-сату, што је, како су навели аутори ове студије, резултат рата у Украјини, покиданих ланаца снабдијевања и инфлације.

Према овим подацима, најскупљу струју током прошле године плаћали су грађани Данске - око 0,43 евра по једном киловат-сату, што је пет пута више него у БиХ. Одмах иза њих су, за пар фенинга мање, Нијемци и Белгијанци. Аустријанци за један киловат плаћају 0,29, Италијани 0,27 евра, док је она у Финској, Јапану и Луксембургу око 0,20 евра. У Словенији је 0,17, у Хрватској 0,12 евра по једном киловат-сату.

Како објашњавају стручњаци, оно што је битно овдје нагласити јесте да су оволике разлике у цијенама дијелом резултат и начина на који се производи електрична енергија, јер је она у случајевима вјетро и соларних електрана далеко скупља од оне која се произведе у хидроелектранама. 

За разлику од поменутих земаља, БиХ има далеко повољнију цијену електричне енергије, која је чак за 30 одсто нижа и од поменутог глобалног просјека и износи око 0,08 евра, а друштво јој на овом списку праве Мађарска, Бјелорусија, Србија, Јужна Кореја и Мексико. Оно што је интересантно јесте да јефтинију струју од БиХ имају једино грађани Демократске Републике Конго.

Нешто мало другачија ситуација је у случају цијена горива на бензинским пумпама. И у овом случају, ма како то чудно звучало, БиХ повољно котира у односу на остатак свијета. У овом случају најскупље гориво плаћају становници Хонгконга - 2,74 евра по једном литру, дупло више него у БиХ.

Са просјечних 11,10 долара по галону (3,78 литара) домаћинства у Хонгконгу плаћају највише за бензин на свијету. Слиједе скандинавске земље, Исланд, Норвешка, Данска и Финска у којима се гориво у просјеку плаћа од 1,90 до 2,1 евра. Нешто нижа цијена, за десетак фенинга, је у Њемачкој, Аустрији и Шпанији, а БиХ има повољнију цијену горива и од Словачке, Чешке, Италије, Мађарске и Француске. У преводу, БиХ од поменутих земаља има јефтиније гориво у распону од 0,10 до једне конвертибилне марке. 

Онда слиједи група земаља које имају приближно исте ције горива као и БиХ, а ту су, прије свега, Србија, Лаос, Монголија, Сјеверна Македонија, Чиле, Пољска, Канада, Словенија, Перу и Бугарска.

И на крају, државе у којима грађани плаћају најнижу цијену на бензинским пумпама јесу Бангладеш, Камбоџа, Индија, Кина, Куба, Танзанија и Мексико, гдје се оне крећу око 1,2 евра по једном литру, односно гориво је 30 и више фенинга јефтиније него у БиХ.

Судећи према овим подацима, у БиХ би због ове “јефтиноће” требало да се добро живи и теку “мед и млијеко”, али уколико се анализира стандард грађана, односно просјечне плате код нас и у земљама у свијету, онда ова прича добија сасвим другу димензију, те произлази да, у ствари, грађани БиХ и те како скупо плаћају и струју и гориво.

Примјера ради, просјечна плата у Данској износи око 5.900 евра, односно десет пута више него у БиХ (585 евра). Ако то упоредимо са цијеном струје, онда се након просте рачунице може видјети да и поред тога што грађани ове скандинавске државе имају пет скупљу струју од оне у БиХ, они за своју плату могу “купити” дупло више струје.

Слична ситуација је и код горива иако је оно у Данској скупље од нашег за око 0,60 евра. Данци за своју плату могу купити чак 2.950 литара горива, односно седам пута више од грађана БиХ (410 литара).

Када су у питању Нијемци, који такође струју плаћају пет пута скупље од грађана БиХ, они са просјечном платом, која износи око 3.700 евра, могу купити 50 одсто више струје и пет пута већу количину горива, око 2.200 литара.

Ако направимо регионални пресјек, на примјерима Хрватске и Словеније, и из њега можемо закључити да грађани БиХ имају, у ствари, скупу струју и гориво у односу на плату коју примају. Словенци тако, и поред тога што имају дупло скупљу струју у односу на БиХ, са својом платом могу купити и дупло више електричне енергије и четири пута више горива (1.690 литара). Слична ситуација је и са Хрватском у којој грађани са својом примањима могу набавити 948 литара горива.

Ако за примјер узмемо двије чланице Европске уније које са најслабије рангиране унутар ове заједнице, Бугарску и Румунију, БиХ је и у односу на њих, у ствари, у неповољнијем положају. Иако имају скупљу струју, Бугари и Румуни, баш као и у претходним случајевима, за ове двије ставке издвајају далеко мање новца од своје плате. Примјера ради, Румуни и поред тога што имају за 10 фенинга скупљу струју, за своју плату могу купити исту количину електричне енергије као и грађани БиХ. Слична ситуација је и у случају Бугарске.

Грујић: Проблем лежи у привреди

Према ријечима економског аналитичара Милоша Грујића, није га зачудила ова рачуница, да и поред тога што БиХ у односу друге земље има далеко јефтинију струју, грађани је, с обзиром на висину личних примања, у ствари веома скупо плаћају.

- Ако се погледају ове цијене, на прву се заиста може закључити да би се овдје требало добро живјети, али ниска продуктивност, БДП, велика незапосленост и ниска примања, која су далеко мања од европских, нажалост, довели су нас у ову позицију, да то и није баш тако у стварном животу. Ово показује и да је наша привреда, као носилац економског раста и “регулатор” плата, доста неразвијена, што, уосталом, показује и то што добар дио електричне енергије извозимо. Да је другачије, и плате би биле веће, па самим тим би и струја уистину била јефтина - каже Грујић за “Глас Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.