Како академска омладина у Српској схвата значај 9. јануара: Дан поноса и цијена слободе

У анкетном истраживању учествовао је 1.041 студент са два јавна универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву.

На питање: “Да ли обиљежавате и славите Дан Републике Српске?” више од двије трећине испитаника, њих 746 или 72,5 одсто, дали су позитиван одговор што уосталом потврђује и пракса из претходних година, када је академска омладина активно на различите начине увеличавала овај празник.

На питање: “Како тумачите оспоравања Дана Републике Српске од стране Уставног суда БиХ и Високог представника?”, 45,1 одсто испитаника сматра да је на дјелу напад на постојање Републике Српске, 29,8 одсто њих то доживљава као негирање политичке воље грађана исказане на референдуму, док 15,3 испитаника није одговорило на питање. Спремност да поштује одлуке Уставног суда БиХ исказало је 10,4 одсто студената два јавна универзитета.

У Републици Српској 25. септембра 2016. године одржан је референдум на којем су се грађани Републике Српске изјашњавали на питање: “Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?” Овај референдум је био одговор на оспоравање обиљежавања 9. јануара од стране Уставног суда БиХ.

Према резултатима анкетног питања, 56,2 одсто студената би поново реаговало у случају забране обиљежавања 9. јануара. Сваки четврти студент (24,8 одсто) се изјаснио да би изашао на мирне протесте, 13,4 одсто је спремно да блокира путеве, док би 18 одсто њих изабрало остале облике грађанске непослушности (неплаћање пореза, бојкот институција и сл). Мањи број студената, 20 одсто не би реаговало у овој ситуацији, док 23,4 одсто испитаника није сигурно у одговор.

Професор историје на Филозофском факултету у Бањалуци Боривоје Милошевић нагласио је да 9. јануар представља симбол борбе српског народа за очување властитог идентитета и државотворности, као и да су у њега “уткане историјске традиције српског народа и успомене на претке који су се вијековима борили за идеал слободе и за њега положили животе”.

- Стварање Републике Српске је чин од највишег историјског значаја који означава формирање једног државно-правног оквира за слободан и демократски развој српског и других народа који живи са њим - додао је Милошевић.

Професорка на Факултету политичких наука у Бањалуци Нина Сајић, истакла је да је 9. јануар дан одлучности, храбрости и визије српског народа да у веома тешким околностима одбрани своје право на слободу, једнакост и равноправност.

- Очигледно је да је крајњи циљ оспоравања 9. јануара заправо настојање да се наметне унитарна држава и креира вјештачка “босанска” нација, што је супротно европским вриједностима и идеји очувања мултикултурализма у вишенационалним земљама. Ако Шкотска може да обиљежава 30. новембар, Квебек 24. јуни, Фландрија 11. јули, не постоји ниједан цивилизацијски, демократски, ни правни аргумент зашто би 9. јануар био оспорен Републици Српској - закључује Сајићева.

Подсјетимо, упркос константним притисцима и покушајима забране од стране ОХР-а, Уставног суда БиХ, бошњачких елита, као и међународних представника, у Републици Српској се сваке године обиљежава 9. јануар као републички празник.

- Свједоци смо да су покушаји забране обиљежавања Дана Републике интензивирали у посљедњих десетак година, али смо такође свједоци и чињенице да што се више оспорава прослава 9. јануара, да су грађани Републике Српске све одлучнији да наставе да га славе у све већем броју. Чак ни неоколонијална диктатура, која се покушава успоставити на територији цијеле БиХ, не би могла спријечити да грађани и даље достојанствено обиљежавају Дан Републике - навела је Сајићева.

Стручњак за међународно право Витомир Поповић изјавио је да обиљежавање Дана Републике или неког другог важног историјског датума апсолутно не би требало да зависи од Кристијана Шмита, који је такозвани и наметнути високи представник који нема ни легалитет ни легитимитет.

Девети јануар представља дан када је прије 32 године српски народ западно од Дрине, сагледавајући опасности за национални опстанак након што су дојучерашње комшије дефинитивно растуриле заједничку  државу, одлучио да на дијелу свог вјековног простора формира Републику Српску која би спријечила понављање искуства из два свјетског рата, масовног погрома, геноцида, концентрационих логора, систематског затирања српске културе и идентитета.

У овој једној реченици сажета је суштина одговора већине студената у спроведеној анкети.

Без обзира на чињеницу да Република Српска већ 32. годину трпи различите притиске како на спољнополитичком тако и на унутрашњем нивоу, она представља гарант очувања културног, националног и политичког идентитета српског народа, као и гарант његовог опстанка. Само обиљежавање 9. јануара даје политичку поруку: очување Републике Српске као напора српског народа за остваривањем идеала слободе, једнакости и равноправности, закључили су студенти из Републике Српске.

Историјски датуми

У Сарајеву, 9. јануара 1992. године, тадашња Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини донијела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине. Доношењем Устава од 28. фебруара Република је добила назив Српска Република Босна и Херцеговина, а од 12. августа исте године назив Републике је промијењен у Република Српска. Уставни суд БиХ двапут је прогласио празник неуставним - 26. новембра 2015. и 29. марта 2019. године са тврдњом да дискриминише бошњачки и хрватски народ, јер се обиљежава на дан вјерског празника.

(Аутори: Оља Видичевић и Марица Милосављевић)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.