Јулиана Пандуревић, говори за “Глас”: Република Српска је најлепша рањена земља на свету

Испричала је ово за “Глас Српске” Јулиана Пандуревић из Канаде која је за свега 15 дана успјела да побиједи амерички медиј, односно да прикупи 35.000 потписа како би спорни текст био повучен.

За себе каже да је млада Српкиња која је рођена и живи у Канади, а која воли свој народ те како не може да поднесе било какву неправду против Срба.

- Након што сам видела спорни текст чекала сам да америчко-српска лоби група или организација нешто ураде, али није ништа предузео. Тада сам рекла да нико нема право да негира причу, истину и највећи и најдубљи бол душе. Одлучила сам да је време да нешто предузмем, јер нико нема право да пљује по нашим жртвама, нашој деци, Дари и мојој Смиљани - прича Јулиана.

Помоћ у бици против Американаца пружио јој је колега Јован Милојевић, професор политичких наука из Америке, са којим је писала петицију.

- Петиција се ширила брзо, јер је имала подршку наших људи из целог света од Аустралије до Чилеа, чак и од многих који нису Срби - каже нам Јулиана.

Много труда уложила је у маркетинг саме петиције коју је непрестано дијелила по друштвеним мрежама како би стигла до што већег броја људи.

- Ништа не бих могла без подршке хиљада људи, младих и старих, који су учествовали у нашој борби. Посебно сам захвална мајци - испричала је Јулиана.

Открива и да су коментари на петицију били позитивни, али и веома емотивни.

- Коментари су били типа: “Ово потписујем за свог оца који је преживео Јасеновац” или “Ово потписујем за моју баку, која је убијена у Јастребарском”. Било је и историјских ревизиониста, али истина и љубав побеђују - каже Јулиана.

Са друге стране, “Лос Анђелес тајмс” покушао је на разне начине да побије петицију и да је избрише те да уклони видео-снимке са “Фејсбука” и “Јутјуба”.

- Међутим, ми смо истрајали. Одбили су да уклоне чланак, али је петиција била толико успешна да је заправо промовисала филм и изазвала већу потражњу за премијерама широм света. Верујем да смо победили јер је Дарина прича још више дељена на глобалном нивоу - испричала је Јулиана.

И није ово први пут да се млада Јулиана бори за истину о страдању Срба.

- Моја дужност као Српкиње на Западу је да искористим све прилике овде како бих могла да радим са својом браћом и сестрама у дијаспори на изградњи платформе на којој ће Срби имати право да говоре истину. Предуго смо ућуткивани и осрамоћени. Наше ћутање је наш највећи непријатељ. Имамо право, као и сви на свету, да говоримо о својој патњи - каже са тугом у гласу Јулиана, која је говорила на бројним конференцијама, између осталог и о страдању сарајевских Срба.

С обзиром да су њени из Сарајева, наводи да је једна од највећих почасти које јој је указао отац било његово презиме Пандуревић.

- Моји Пандуревићи су дали све од себе да бране земљу и да документују и деле истину о томе шта се десило. Одрасла сам гледајући видео-снимке и слике тог времена. Пример је снимак када су Срби натерани да напусте Грбавицу. Када сам их гледала како скидају звоно са цркве, и ходају са њим на леђима... то носим са собом сваки дан - присјећа се Јулиана тужних дана сарајевских Срба те додаје да због свега тога има посебну дужност према Србима из Сарајева, јер су њени и храбри, а са друге стране издани од света. 

Када год има прилику Јулиана посјети Српску и родни крај својих родитеља.

- Република Српска је за мене најлепша, рањена земља на свету. То је Јерусалим Европе. Људи су храбри, али у ожиљцима, интелигентни, скромни, иако свет покушава да их неправедно казни, они и даље устрају - поручила је Јулиана.

Она је имала и посебну поруку за грађане Српске за 9. јануар, Дан Републике.

- Дан Републике Српске славимо на дан Светог Стефана. Име Стефан потиче од грчке речи која значи круна. Стога је моја порука: бити Србин из Републике Српске значи бити крунисан. Имали смо право да бранимо своју земљу, имамо и увек ћемо имати право. Ми смо оно што је српство. После стотина година колико су наши непријатељи покушавали да нас спале, преобрате, баце неименоване у гробове, ми и данас стојимо. Од Бањалуке до Бијељине, Зворника до Требиња, нека се чује наш глас! Живела Република Српска! - поручила је Јулиана.

С обзиром да су и њени родитељи радили у медијима, Јулиана је наставила да корача њиховим стопама.

- Научили су ме да запишем информације и да их користим као оружје када је у питању одбрана истине. И то је у једној речи, новинарство. Моја мајка Нада је била храбра, напустила је Канаду да помогне свом народу на првим линијама рата, а отац Јадран, којег смо нажалост изгубили пре пар месеци, преводио је и написао многе чланке, гледајући и тугујући за својом породицом и крвавом земљом. То су моји хероји - казала је Јулиана.

Хуманитарни рад

Јулиана ради као еколошки новинар у Торонту, а у слободно вријеме открива нам да учи језике, једе мамине палачинке и промовише Србе гдје год стигне. Такође, бави се и хуманитарним радом па је прикупљала пакетиће за дјецу са Косова и Метохије, али и помагала страдалим у поплавама у БиХ и Србији.

- Моја је дужност да помогнем свом народу, посебно у тешким тренуцима. Част ми је да радим са многим невероватно хуманим Србима, јер када смо уједињени у доброј вољи ништа нас не може зауставити и то је превелика, права радост - поручила је Јулиана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.