Јовановић: Руска иницијатива претпоставља сједницу Савјета безбједности

-У том смислу сигурно стоји намера да се сазове седница Савјета безбједности на којој ће се то питање размотрити - рекао је Јовановић за Срну.

Према његовим ријечима, потпуно је јасно да у једној чланици УН (БиХ), која је уз то неко вријеме била и (нестална) чланица Савјета безбједности, ситуација није нормална, уколико у највишим институцијама одлуке доносе страни представници или да се одлуке доносе под њиховим притиском.

ћСитуација је утолико сложенија, јер осим опасног дјеловања страних представника кроз институцију Уставног суда БиХ, постоји и нелегитимни високи представник, који је анахрона институција - додао је Јовановић.

Он је навео да је кључна оцјена у тој руској иницијативи да је ситуација опасна, што значи да је опасна по стабилност и одрживи мир у региону.

Русија је јуче у Савјету безбједности УН покренула питање опасне ситуације око Уставног суда БиХ, рекао је портпарол сталне мисије Русије при УН Фјодор Стржижовски.

Стржижовски је навео да је доношење одлука у Уставном суду БиХ без учешћа Срба или било којег другог државотворног народа БиХ пут који води ка уништавању дејтонске структуре и, што је посебно опасно, ка потенцијалном сукобу.

Бивши амбасадор Србије и СР Југославије при УН Бранко Бранковић сматра да је руско покретање питања у Савјету безбједности УН због “опасне ситуације око Уставног суда БиХ” озбиљна иницијатива да се сондира терен за сједницу, гдје би могло да се добије девет гласова у прилог те тачке дневног реда, како би отпочела дискусија.

-Ниједна земља, поготово велике силе, такве ствари не покрећу, поготово ако не мисле озбиљно - рекао је Срни Бранковић, додајући да су Руси све тачно рекли у тој иницијативи у вези са Уставним судом БиХ.

Коментаришући изјаву Фјодора Стржижовског Бранковић је рекао то значи да је на консултацијама, које су практично свакодневне, Русија покренула то питање.

-И сада зависи од тога на који начин ће се то ставити на дневни ред и да ли ће се ставити - додао је Бранковић.

Уколико су покренули кроз Савјет безбједности, Бранковић претпоставља да би они врло радо хтјели да ту тачку дневног реда ставе на сједницу Савјета безбједности УН и да се о томе расправља.

Он је појаснио да, да би нешто дошло на дневни ред Савјета безбједности, потребно је да постоји приједлог, али на Савјету се гласа о такозваном дневном реду.

-Када је реч о гласању око дневног реда, то се у УН зове процедурално питање. А, код процедуралног питања да би се нешто усвојило као дневни ред потребно је девет позитивних гласова (од 15 чланица). Најважније је што ту право вета не постоји и оно се не примењује - рекао је Бранковић.

Бранковић је подсјетио да се право вета примјењује по процедури и Повељи само на питања суштине, то значи резолуције и слично.

-Ако Руси то покрену у оквиру претходних консултација са члановима Савјета безбедности и процене да имају девет позитивних гласова, они ће званично затажити од председника  да одмах сазове Савет, што је он дужан да уради, јер не може одгађа без обзира на то што Британац тренутно председава Саветом безбедности - навео је Бранковић.

Он је указао да се то онда стави на дневни ред и уколико за то има девет позитивних гласова - дебата почиње.

-Да ли ће се и шта ће се усвојити, да ли ће то бити нека резолуција, председничко саопштење, да ли ће бити саопштење Савета безбедности - то је ствар даљег развоја у току дебате - истакао је Бранковић.

Према његовим ријечима, уколико Руси процијене да имају гласове, они ће званично затражити сједницу и предложити тај дневни ред.

-Ако имају девет гласова, нема проблема, то пролази, јер у процедури не постоји право вета - рекао је Бранковић.

Он је појаснио да, према процедури, сједницу Савјета безбједности УН може да предложи и она мора да се сазове када тражи неко од 15 чланова Савјета безбједности.

-Тада предсједник мора то да уради, као и у случају да то тражи генерални секретар УН - нагласио је Бранковић.

Чланица УН може да затражи сједницу преко некога ко је члан Савјета безбједности, а постоји само једна ситуација када може свака чланица да затражи сједницу Савјета и она мора да се одмах сазове, а то је ако је на ту земљу која тражи извршена оружана агресија.

Савјет безбједности практично на дневној бази, ако је ствар озбиљна, има јако много консултација, али не у главној сали, о томе шта ће бити на дневном реду и шта ће бити са приједлозима резолуција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.