Директорка себи најбољи радник у марту

Наредба је услиједила након што је Буџетска инспекција извршила контролни налаз Агенције за спречавање корупције, а пронашла исте неправилности на које су раније указали.

“Буџетска инспекција констатује да је одговорно лице наставило да понавља неправилности, те да није поступљено по датом указивању”, наглашава Директорат за буџетску инспекцију.

У налазу, објављеном 22. марта, Буџетска инспекција упозорила је на то да је Перовић писала себи прековремени рад и варијабиле, за шта је примила готово 13.500 евра што је, утврдила је Буџетска инспекција, супротно Закону о зарадама запослених у јавном сектору.

Ресор Новице Вуковића је налаз упутио Специјалном државном тужилаштву, а тужилац портпарол Вукас Радоњић “Вијестима” је раније рекао да је на основу достављене документације формиран кривични предмет.

Буџетска инспекција поново је крајем марта контролисала Агенцију за спречавање корупције:

“Након датог указивања, из документације коју је Агенција доставила Министарству финансија, а која је прослијеђана од стране Директората за финансирање локалне самоуправе и политику зарада, констатовано је да је директорица Агенције донијела одлуку о варијабилном дијелу зараде за мјесец март и рјешење за рад дужи од радног времена (прековремени рад) од 20.03.2024. Поменута рјешења и одлука, осим осталих запослених, донијета су и за директорицу Агенције Јелену Перовић. Накнадним, контролним, инспекцијским прегледом, а увидом у документацију достављену од стране Агенције Министарству финансија, утврђено је да се директорица Агенције није уздржала од предузимања радњи које су у поступку надзора утврђене као неправилности”, стоји у контролном налазу Буџетске инспекције.

Прецизирано је да је Перовић себи потписала варијабилу и прековремени рад за март као неовлашћено лице.

Агенција је уложила приговор на записник контролног надзора Буџетске инспекције, а како се наводи, указали су на то да им је “ускраћен правни лијек”.

Из Агенције у примједбама још тврде да су инспекторке “прекорачиле своја овлашћења, преузеле улогу суда, изазвале медијске притиске стварајући сензацију код грађана”.

Буџетска инспекција констатовала је да су примједбе Перовић неосноване.

“Законом о инспекцијском надзору уређују се начела, начин и поступак вршења инспекцијског надзора, обавезе и овлашћења инспектора… Поједина питања инспекцијског надзора могу се уредити посебним прописом… Из наведеног произилази да Буџетска инспекција, у вршењу инспекцијског надзора, поступа у складу са посебним законима… У вршењу иснпекцијског надзора, инспектор обавља првенствено превентивну функцију, а предузима управне радње, када се превентивном функцијом не може постићи сврха и циљ надзора”, стоји у одговору на примједбе Перовић.

Шта све пише у првом налазу

Према првом налазу Буџетске инспекције који је објављен 22. марта, Перовић је прошле године радила чак 310 сати прековремено, за шта је себи потписала износ од 5.212,10 евра, а дежурала је и у дане празника – 22. и 23. маја и 13. и 14. јула прошле године, за шта је себи уплатила дневнице у износу од 536,78 евра.

Перовић је, према ток документу, прошле године мимо прописа подијелила себи и дијелу запослених на десетине хиљада евра.

Перовић је писала себи прековремени рад и варијабиле, за шта је примила готово 13.500 евра што је, наводи се у налазу, супротно Закону о зарадама запослених у јавном сектору. Додатних више од 8.700 евра инкасирала је за рад у Радној групи за утврђивање листе јавних функционера.

Према подацима из записника Буџетске инспекције, Перовић је за период од јануара до јуна прошле године члановима бившег Савјета уплатила на рачун зарада најмање 10.000 евра више у односу на оно што је прописано законом.

АСК је исплатила током године 134.221 евро варијабила запосленим и то готово 11.000 евра у јануару 2023, више од 15.000 хиљада у фебруару, у марту 12.326…

Рјешења о варијабилном дијелу зараде, стоји у записнику, донијела је Перовић, а на листи награђиваних је и она сама.

“Утврђено је да нису примијењене одредбе члана 31 став 6 Закона о зарадама запослених у јавном сектору. Рјешење о заради доноси радно тијело које их је изабрало, поставило…”, стоји поред осталог у записнику.

Из Агенције су тада, након што је налаз објелодањен, оптужили медије да раде против јавног интереса:

“Ако већ буџетске инспекторке могу да преузму улогу Уставног суда, могу и поједини медији улогу редовних судова, и то пресуђујући у своју корист, а против јавног интереса”, преноси АдриаТВ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.