Јаз се продубљује: Коме одговара раскол међу опозицијом у Српској

Да од уједињења опозиције за предстојеће локалне изборе нема ништа можда најбоље илуструје податак да скоро све странке (ПДП, СДС, НФ и „За правду и ред“) најављују своје кандидате за градоначелника Бањалуке, а копља се ломе и око неких других општина и градова у Српској.

Осим што је сад већ извјесно да ће опозиција изаћи у више колона на предстојеће локалне изборе, бар када је у питању Бањалука, не престају ни да „бомбардују“ јавност свакодневним међусобним препуцавањима.

Искуство из 2012.

И док се они свађају, владајуће странке окупљене око СНСД за сада мудро ћуте о евентуалним кандидатима за предстојеће изборе како у Бањалуци, тако и у другим општинама и градовима у Српској.

У јавности се због тога често може чути питање да ли и у којој мјери свађа унутар опозиције иде на руку највећој владајућој странци – СНСД.

Тренутна политичка дешавања у Бањалуци многи често пореде са 2012. годином када је, такође, дошло до цијепања опозиције и „разводњавања“ гласова.

Те године су се у трку за градоначелника највећег града Српске укључила два, тада жестока, опозиционара – Драган Чавић и Ненад Стевандић, обојица увјерена у властиту побједу.

Кајмак покупио трећи

Чавић, као тадашњи предсједник Демократске партије, био је кандидат коалиције Заједно за Бањалуку, коју су чиниле ПДП, Демократска партија и Нова социјалистичка партија.

С друге стране, Стевандића је кандидовала његова тадашња странка СДС, уз подршку Српске напредне странке.

И док је опозиција изашла са два кандидата, власт је имала једног, и то Слободана Гаврановића из СНСД, који је на крају и побиједио, освојивши 34.292 гласа.

Чавић је на изборима добио 27.503 гласа, а Стевандић 19.776.

Тиме је опозиција кључеве града Бањалуке предала у руке СНСД, а касније су се и Чавић и Стевандић прикључили табору власти окупљене око СНСД.

Кључ за побједу

Политичка аналитичарка Тања Топић истиче да уједињеност опозиције не мора увијек бити кључ за побједу.

Наводи да је било случајева да се опозиција уједини и да на крају опет не побиједи на изборима.

– Наравно да су задњи избори за градоначелника у Бањалуци имали ту предност што је опозиција стала иза једног кандидата. Међутим, та уједињеност се сада разводњава, што свакако иде у прилог најјачој политичкој опцији, СНСД. Резултат избора ће на крају зависити од укупног броја кандидата – каже Топићева за Српскаинфо.

Додаје да у случају ако буду два кандидата опозиције с једне, а с друге стране један кандидат владајуће већине у Бањалуци, сасвим је сигурно да ће то ићи у корист најјачој владајућој странци – СНСД.

Опасност од апстиненције

Топићева истиче да је врло тешко процијенити шта ће се десити у случају, као што се најављује, да у Бањалуци у изборну трку уђе пет или шест кандидата за градоначелника.

– Мислим да и ова разједињеност опозиције, наступање у неколико колона, може допринијети једном другом изборном тренду, а то је апстиненција, односно да људима буде доста и једних и других због неспособности да се створи нека врста синергије која би представљала одговор на политику владајућих. Тако да и то може бити нешто што се може појавити као тренд – наводи Топићева.

Она истиче да је у том случају сасвим сигурно да би повећани број апстинената ишао додатно у прилог владајућима.

Коментаришући информацију да опозиција, осим у Бањалуци, није јединствена ни по питању кандидата у неким другим општинама и градовима, Топићева каже да „ти сукоби и јесу најизраженији на локалном нивоу, јер се ту прави слика и преслика снаге кандидата и политичке партије“.

– Свака странка сматра да може дати најбољег кандидата и онда очекују да сви стану иза њих. Наравно, ту има јако пуно личних сујета, заступања стајалишта да је он једини који може изнијети побједу. И док се те коцкице све посложе изгуби се јако пуно енергије и још више продубљују јазови који постоје између политичких партија који представљају опозициони блок – упозорава Топићева, преноси Српскаинфо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.