Јавни сектор списка све што реални заради
БАЊАЛУКА - На државним јаслама у протеклих десет година број службеника порастао је за скоро 10.000, док су, с друге стране, приватници отворили нових 54.500 радних мјеста, а према тврдњама упућених, све указује да се реални сектор, суочен са бројним проблемима, труди да заради што више, а јавни да потроши.
Према статистичким подацима, у Српској је на крају прошле године било 286.678 радника, што је за 48.555 више него прије десет година.
Упркос свим апелима међународних институција, али и привредника да буде обустављено запошљавање на државним јаслама, то се није десило, јер је број чиновника константно растао. Тако је на крају прошле године јавни сектор у Српској на платним листама имао 82.491 радника, што је за 9.758 више него прије десет година.
И приватници, праћени бројним проблемима, наставили су да запошљавају много бржим темпом, те су на крају прошле године имали 173.956 запослених, што је тачно за 54.492 више него на крају 2012. године.
Остала два сектора, задружни и мјешовити, наставили су темпо смањења броја радне снаге. Први су у протеклој деценији смањили број радника за 329, а други за 15.360.
Према ријечима представника реалног сектора, сви њихови апели у протеклих десет година да буде обустављено запошљавање оних који примају плату из буџета нису уродили плодом.
- Привредници, упркос свим проблемима, отварају нова радна мјеста, а држава, без обзира на то што има вишка радника, наставља да запошљава. Дакле, једни се труде да зараде, а други да потроше што више. Са тренутном структуром запослених очигледно можемо да финансирамо огроман јавни сектор, јер бирократе и даље примају плате које иду узлазном путањом - рекао је “Гласу” предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић.
Нагласио је да би у тренутној ситуацији недостатка радне снаге на домаћем тржишту јавни сектор требало да пређе из социјале у економију.
- Смањењем броја радника они би требало да повећају плате службеника, а да истовремено буде повећан број радника у реалном сектору. Таквим пројектом могли би поправити једну и другу страну - поручио је Тривић.
Међутим, он наглашава да је тешко то очекивати јер већина, како тврди, воли да не ради, а прима плате.
- То политика подржава, а видјећемо до када - закључио је Тривић.
С друге стране, економисти наводе да приватни сектор не може да исфинансира огроман државни апарат.
- Ситуација је таква да приватни сектор мора бити максимално рационалан да оствари какву-такву сигурност у приходима из којих може да исплати плате радницима које морају ићи узлазном путањом због инфлације јер људи одлазе у иностранство. С друге стране, јавни сектор је наставио да гомила број службеника упркос потписаном писму намјере са Свјетском банком да неће ићи ка повећању, већ напротив, ка смањењу броја радника. Сва обећања пала су у воду - рекао је “Гласу” економиста Зоран Павловић.
Поручио је да јавни сектор мора да се смањује, јер имамо и мање корисника јавних услуга.
- Међутим, то се не дешава. Грађани испаштају јер се од поврата ПДВ-а отплаћују кредити и крпе буџетске рупе - закључио је Павловић.
Просјек
Просјечна плата у Српској у протеклих десет година повећана је за 326 марака. Према статистичким показатељима, просјечна нето плата у Српској исплаћена у 2012. години износила је 818, док је просјек у 2022. години био 1.144 марке.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
