Јасмина Андрић, за "Глас Српске": Страдање Палестинаца активираће “усамљене вукове”

Колико је ове његове ријечи потребно озбиљно схватити, а поготово у свјетлу посљедњих трагичних дешавања у вези са ратом Израела и Хамаса и страдањем палестинских цивила у појасу Газе? Члан Управног одбора (УО) београдског Истраживачког центра за одбрану и безбедност Јасмина Андрић сматра да ова упозорења нису нимало неутемељена, нити безазлена, јер су француске службе безбједности сигурно добро информисане о потенцијалним терористичким пријетњама на тлу Европе.

- Француска је држава која је индикатор за Европу када су у питању безбедносне претње, јер се ова земља већ доста пута нашла на мети терориста. Сетимо се само напада на сатирични лист “Шарли ебдо”, када је убијено 17 људи, или обезглављивања професора у близини Париза 2020. године које је оставило ужаснутим људе широм света. Такође, пре само неколико дана догодио се напад ножем на северу Француске, након чега је противтерористичка приправност земље подигнута на највиши ниво. Што се тиче догађаја у Бриселу, сматрам да су њихове службе безбедности направиле пропуст с обзиром на то да је нападач већ раније евидентиран као екстремиста и човек са криминалном прошлошћу. На њега су упозоравали и извештаји из других земаља, али и сама чињеница да је боравио у Белгији илегално - каже у интервјуу за “Глас Српске” Андрићева.

ГЛАС: Да ли обавјештајне службе уопште имају моћ да на вријеме открију потенцијално опасна лица?

АНДРИЋ: Борба против тероризма је изузетно захтеван подухват. Обуке које спроводе, средства која користе, савремене технологије и способности су често на страни терориста. Није лак задатак открити терористу, јер то данас може бити било ко. То може бити и дете и жена и узоран грађанин и криминалац. Пронаћи потенцијалног терористу је један од најсложенијих задатака за обавештајну делатност. Међутим, ипак морамо да будемо свесни и чињенице да је много више спречених терористичких напада него оних који су успешно реализовани, само што се о њима не говори тако помпезно.

ГЛАС: Колико и чињеница да су поједине европске земље примиле огроман број миграната може сада бити безбједносни изазов?

АНДРИЋ: Мигрантска криза је сама по себи од њеног почетка огроман безбедносни изазов. Илегалан транспорт толиког броја људи који су етнички, културно и економски дијаметрално супротни становницима земаља ка којима теже задавао је главобоље системима безбедности у свим земљама које су се нашле на њиховој рути, без обзира на то да ли су у питању транзитне земље или крајње одреднице. Уз избеглице, економске мигранте и азиланте нашло се простора и за транспорт терориста и припадника криминалних организација. Кријумчарење миграната је почетни безбедносни изазов који је ова криза донела, а тероризам крајњи безбедносни изазов или њена последица. Земље које су биле одреднице мигрантима и које су их прихватиле тек ће имати озбиљне проблеме када је тероризам у питању. Разлике које сам већ навела између миграната и становништва западних европских земаља ће, нажалост, у будућности генерисати све већи број терориста. То практично значи да и они који нису били радикализовани, нити су размишљали о тероризму у својим државама, сада то и те како могу постати због последњих догађаја на Блиском истоку.

ГЛАС: Које су, према Вашем мишљењу, најугроженије земље?

АНДРИЋ: Ако говоримо о Европи, најугроженије су оне земље које представљају симбол западног света и западне демократије. Два су разлога за то. Прво, у овим земљама се налази потенцијално највећи број терориста, а с друге стране, оне су симбол свега онога против чега се терористи боре. На првом месту ту су Француска и Немачка, па потом долазе земље попут Велике Британије, Белгије и Шведске.

ГЛАС: Да ли се могу очекивати синхронизоване терористичке акције или ће на сцену ступити, како их неки називају, “усамљени вукови”?

АНДРИЋ: Да бих вам адекватно одговорила на ово питање, морала бих да имам обавештајне податке какве можда имају само Интерпол и сличне организације. Али сва досадашња искуства нам говоре да, када дође до терористичког акта на тлу Европе, он обично буде пропраћен са још пар њих. Делимично то могу бити координисане акције, а делимично један терористички акт инспирише други иако не морају нужно бити посредно повезани. Посебно инспирисани могу бити управо “усамљени вукови”.

ГЛАС: Често се говори о спавачима - какав је уопште профил тих људи?

АНДРИЋ: Спавачи су радикализовани припадници неке терористичке организације који могу да остану у неактивном статусу до краја свог живота. Дакле, то су екстремисти који су спремни да изврше терористички акт у било које доба дана и ноћи и који су за то обучени. Њихова улога је да чекају знак када треба да изврше неки напад, а до тог момента треба да мирују. Интегрисани су у друштво и њихове активности не изазивају посебну пажњу полиције и других служби, зато и јесу опасни. Спавач може бити ваш комшија, рођак или неки познаник, а да ви то никада не приметите док не дође до напада.

Повратници

ГЛАС: Да ли су ови наши простори безбједни?

АНДРИЋ: Важно је увек истаћи да не постоји држава апсолутно безбедна од тероризма. По глобалном индексу тероризма који анализира 163 земље, Србија и БиХ се налазе на дну листе. Већи проблем на нашим просторима могу представљати повратници са ратишта који су имали додира са терористичким организацијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.