Извјештај Владе Републике Српске Савјету безбједности УН: Континуирани проблеми које изазива ОХР

У овом дијелу извјештаја наводи се да је тајан процес именовања новог високог представника супротан међународном правном инструменту којим је он успостављен.

Наводи се да сагласност страна у погледу улоге и именовања високог представника сада неке чланице међународне заједнице сматрају нерелевантним у тој мјери да се у процесу именовања стране потписнице Анекса 10 чак ни не консултују.

У документу се наводи да “стране које себе сматрају матичним старатељима БиХ не могу дјеци БиХ чак ни да дозволе да имају било какав глас у дефинисању подесне гувернанте, нити да знају како се уопште бира”.

Влада указује и на то да супротно Дејтонском мировном споразуму високи представник наставља да присваја легално апсурдна диктаторска овлашћења и одлукама доноси законе, поништава одлуке Уставног суда и смјењује изабране званичнике.

У тексту се упозорава да је недавно запријетио да ће поново посегнути, незаконито, за такозваним “бонским овлашћењима”.

“Високи представник је институција коју су стране потписнице Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, међу којима и Република Српска, овластиле да дјелује као координатор међународних активности у погледу цивилних аспеката Дејтонског споразума и помаже странама у њиховим напорима”, појашњава се у документу.

Наводи се да мандат високог представника не укључује никакво овлашћење, ни изричито, ни конклудентно, да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане БиХ.

У четвртом поглављу извјештаја указује се на ставове Метјуа Периша, стручњака за међународне односе и бившег правника у ОХР-у, који је навео да су функције високог представника “ограничене на координацију рада других међународних организација, те праћење и подстицање домаћих званичника да испуне своје дејтонске обавезе”.

Текст подсјећа и на изјаве бившег британског амбасадора у БиХ Чарлса Крофорда, који је помогао у креирању “бонских овлашћења”, а који је написао да “бонска овлашћења немају никакав стваран правни основ”, те да су се “изродила у међународно политичко блефирање у игри моћи, коју су високи представници узастопно умотавали у правнички језик да би цијела ствар изгледала импозантно и неизбјежно”.

У извјештају се напомиње да је повратак бивше диктаторске праксе високог представника немогућ зато што је данас раширено схватање, и у БиХ и изван ње, да су таква овлашћења незаконита, нелегитимна и контрапродуктивна.

С обзиром на то да све више посматрача и званичника отворено потврђује да Анекс 10 не даје никакав правни основ за бонска овлашћења, у извјештају Владе се напомиње да високи представник сада тврди да овлашћења црпи не само из Анекса 10, него и из резолуција Уједињених нација.

“Његову тврдњу у том погледу никада не би подржале све чланице Савјета безбједности УН, а, у ствари, Савјет безбједности УН никад није ни покушао да овлашћењима високог представника из Анекса 10 дода нека нова, нити да му делегира диктаторска овлашћења”, наведено је у извјештају.

Влада је у извјештају указала на то да је утицај ОХР-а био најгори у периоду када је ОХР помоћу бонских овлашћења управљао БиХ властодржачки, чиме је политичке институције БиХ учинио немоћним и беспредметним.

У тексту се наглашава да су непромишљене одлуке и злоупотреба овлашћења подметнута БиХ у том периоду - примарни извори данашњих проблема у БиХ.

“На примјер, ЕУ је с правом нагласила потребу за широм реформом дисфункционалног правосуђа БиХ, а то правосуђе је готово у цијелости производ ранијих противправних и непромишљених одлука високог представника. Чак и када не користи присвојена диктаторска овлашћења, високи представник остаје највећа препрека напретку у БиХ”, истиче се у документу.

Као примјер се наводи питање државне имовине, које је данас извор великог раздора у БиХ, а које би било ријешено прије неколико година да високи представник није потопио пресудан споразум о том питању до ког су дошле најутицајније домаће политичке странке.

“Када високи представник саботира компромисна рјешења до којих дођу лидери у БиХ, тиме не само да се блокира рјешење конкретног питања, већ и додатно отежава постизање компромиса у политички подијељеној БиХ”, додаје се у документу.

У извјештају Савјету безбједности, Влада је подсјетила да је почетком ове године високи представник Валентин Инцко послао ултимативно писмо у којем захтијева да Народна скупштина Српске повуче три признања која је 2016. године додијелила бројним појединцима и организацијама поводом обиљежавања 25. годишњице Народне скупштине.

У тексту се посебно указује на став Инцка да ће повлачење признања “скинути колективну одговорност са српског народа” и уклонити “колективну кривицу”.

“Инцково приписивање кривице недужним Србима, чак и српској дјеци, за злочине које су током рата починили појединци велика је увреда и супротност европским вриједностима. Колективна кривица једног народа је отрован, фашистички и фанатизован концепт који је деструктиван по национално помирење и склад”, наглашено је у извјештају.

У фебруару 2021. године високи представник Инцко поновио је своју ранију изјаву да ће покушати да наметне закон којим се инкриминише изражавање одређених мишљења о ратној историји БиХ.

У извјештају се напомиње да је могућност доношења такве одлуке напад на демократско уставно уређење БиХ и неоправдана пријетња по помирење, слободно истраживање историје и слободу изражавања.

За Владу Српске, цензорски закон којим се забрањује дебата о квалификацији злочина у Сребреници, представљао би повреду права грађана на слободу изражавања, које је заштићено Уставом БиХ и Европском конвенцијом о заштити људских права.

“Такав закон био би директно несагласан са одлукама Европског суда за људска права којима се штити право на слободу изражавања. Република Српска и њени лидери снажно подржавају истрагу свих ратних злочина и привођење свих ратних злочинаца правди, без обзира на националност и починилаца и жртава”, наводи се у документу.

Иако су Срби у БиХ и њихови политички представници готово једногласни у томе да ОХР мора бити затворен, у извјештају се наводи да деструктивну улогу високог представника у БиХ не увиђају само они.

Наглашено је и да је предсједник највеће хрватске странке у БиХ /ХДЗ/ Драган Човић у јануару 2021. године позвао на затварање ОХР-а.

“За надати је се да ће чланицама Савјета безбједности постати очигледно да, иако извјештаји о кретањима у БиХ могу бити корисни, то је функција која не захтијева дипломату на нивоу амбасадора, 89 запослених уз све њихове трошкове, а засигурно не оправдава даље присуство фигуре чија је улога у тој мјери раздорна”, закључује се у четвртом поглављу извјештаја Савјету безбједности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.