Изучавањем зауставити неутрализовање националних споменика
БАЊАЛУКА- Република Српска континуираним изучавањем културно–историјског насљеђа српског народа треба да подигне на виши ниво заштиту својих националних споменика у БиХ, те тако заустави њихово неутрализовање, поручено је данас са округлог стола који је одржан на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.
Члан Комисије за очување националних споменика БиХ из Републике Српске Анђелина Ошап Гаћановић рекла је да се већ 25 година сви национални споменици проглашавају споменицима БиХ иако су они Анексом осам Оквирног споразума за мир добили простор да буду заштићени као национални.
"То је алармирало нас који у заједничким институцијама заступамо Републику Српску, али и науку, да морамо дати институционални одговор како бисмо зауставили присвајање или неутрализовање споменика насљеђа српског народа у БиХ", изјавила је Гаћановићева новинарима прије почетка округлог стола "Заштита српског културноисторијског насљеђа у БиХ".
Она је навела да нису ријетке ситуације да се српске цркве проглашавају само црквама, као и да се стећци приписују различитим конфесијама, а да се неутралишу да су припадали Српској православној цркви или Србину православцу.
"Таква дешавања су аларм да се тргнемо, јер смо били уљуљкани идејом о суживоту, те смо немарно прихватали неке ситуације. Неопходно је да искористимо постојећи правни оквир и кренемо у борбу која није лака", поручила је Гаћановићева.
Виши асистент на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци на Катедри за историју Дејан Дошлић изразио је наду да ће сазнања и закључци донесени на овом округлом столу бити подстрек и путоказ институцијама које активности да предузму, како би заштиту културно-историјског насљеђа српског народа подигли на виши ниво.
"Битно је да се формира документ који ће да садржи појмове културно-историјског насљеђа Срба, које је његово трајање, значај у данашњем, али и будућем времену, како бисмо према томе могли да се одредимо и нађемо свој положај у политичком, али и културном и научном погледу", рекао је Дошлић.
Професор Зорица Никитовић сматра да српски народ нема довољно развијену свијест о значају културно-историјског насљеђа, те да треба што више да га проучава.
"Мало се томе придаје пажња у Републици Српској, а много су више те теме заступљене у Федарцији БиХ, самим тим што је ријеч о преименовању онога што је исконско српско, јер сва јеванђеља и богослужбена литература која је писана српско–словенским писмом, припадају корпсусу српског писаног насљеђа", навела је Никитовићева.
Округли сто организовао је Институт за хуманистичке и друштвене науке Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, под покровитељством члана из Републике Српске у Комисији за очување националних споменика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
