Издвојено мишљење аустријског судије у Стразбуру: Штадлмајерова открила све апсурде

В. З.
Издвојено мишљење аустријског судије у Стразбуру: Штадлмајерова открила све апсурде

САРАЈЕВО - Рјешење за сваку политичку дисфункционалност у БиХ мора се догодити унутар саме земље, поготово када се ради о случају који очигледно покреће нова концептуална питања представничке демократије укоријењене у односу између права на изборе и права гласа.

Наводи се ово у издвојеном мишљењу предсједавајуће судског вијећа Европског суда за људска права, аустријског судије Габријеле Кучко-Штадлмајер у пресуди против БиХ по апелацији Славена Ковачевића. Објашњавајући зашто је негативно гласала, појаснила је да основни услов за сваку представку пред овим судом треба да буде исцрпљивање свих домаћих правних лијекова.

- Требало је прво да се жали ЦИК-у, а затим је могао уложити жалбу Суду БиХ и на крају се обратити Уставном суду. Међутим, он није тражио ниједан од ових правних лијекова - написала је она додајући да постојање пуких сумњи у изгледе за успјех одређеног правног лијека није ваљан разлог.

Како је даље навела, у овој апелацији се и изборно законодавство БиХ оспорава на прилично апстрактан начин. 

- Прихватање статуса жртве инсинуира концепт без преседана у којем сваки бирач има индивидуално право на кандидате који га “представљају”. Овакав концепт, међутим, подразумијева да сви уставни критеријуми који регулишу право да се кандидују аутоматски ограничавају и право гласа. Ово такође омогућава закључак да државе чланице морају предузети позитивне мјере како би обезбиједиле заступљеност свих друштвених, вјерских, економских или других група. Ово не само да би било у супротности са свим уставним концептима који јасно разликују активно бирачко право и пасивно право да се неко кандидује, то би промијенило и концепт парламентарне, представничке демократије као такве. Овај концепт никада не може да гарантује да сваки бирач пронађе кандидата по свом избору који га представља - написала је она. 

Чудна јој је и примједба апеланта да постоје ограничења приликом избора чланова Предсједништва БиХ, односно да апелант наводно има ограничење права гласа које произлази из састава овог тијела.

- Познато је да је подносилац представке политички савјетник једног од три члана садашњег Предсједништва. Зашто ова особа не би могла бити кандидат по избору подносиоца - закључује Штадлмајерова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана