Избори за Европски парламент: Стари континент иде удесно

Ови резултати показују да ће ЕПП и Прогресивна алијанса социјалиста и демократа остати највеће групације у ЕП, али и да су десничарске и крајње десничарске партије повећале број мандата у ЕП.

ЕПП је повећао број мандата са 176 на 189, док је Прогресивна алијанса социјалиста и демократа претрпела благи пад и имаће 135 посланика у новом сазиву ЕП, док је у претходном имала 139 посланика.

Највеће губитке претрпјеле су групације Обновимо Европу, којој припада и партија Препород француског предсједника Емануела Макрона, као и групација Зелени-Европски слободарски савез.

Обновимо Европу, која окупља либералне партије широм ЕУ, у новом сазиву ЕП имаће 83 посланика, док је раније имала 102 посланика, а Зелени ће имати 53 посланика, док су раније имали 72 посланика.

Прелиминарни резултати указују да су десничарске и крајње десничарске странке повећале број мандата на изборима, па ће тако Идентитет и демократија, који окупља странке крајње деснице попут Националног окупљања Марин Ле Пен, имати 58 посланика, док је раније имала 49, а Европски конзервативци и реформисти, којима припадају и Браћа Италије италијанске премијерке Ђорђе Мелони, имаће 72 посланика, док су раније имали 69.

Љевица ће у новом сазиву имати 35 посланика, партије које се не доводе у везу ни са једном политичком групацијом 45, а остали 50 посланика.

Грађани ЕУ у недјељу су на изборима за ЕП бирали 720 нових посланика ЕП, за 15 више него 2019. године.

Конститутивна сједница ЕП биће одржана од 16. до 19. јула.

Предсједница Европског парламента Роберта Метсола изјавила је вечерас да се, упркос изазовима са којима се Европски парламент суочавао посљедњих година, "конструктиван" проевропски центар одржао.

-Веома сам поносна на реформе које смо увели посебно јер се овај Европски парламент суочио са бројним изазовима крајем 2022. године. Овај парламент је сада ефикаснији и отворенији и желим да видим да је то био одлучујући фактор зашто су људи гласали на овим изборима - рекла је она на конференцији за медије.

Како је рекла резултати избора требало би да буду сертификовани и потврђени, што је процес који ће потрајати.

-Већ у уторак, прекосутра, лидери политичких група ће се окупити на првом састанку Конференције предсједника Парламента и тамо ће лидери група сагледати резултате европских избора у циљу избора сљедећег европског предсједника Комисије и поставити мапу пута за конституисање новог парламента. Током наредних недјеља биће потребно конституисање политичких група и формирање већине како би се радило на политичком програму који ће усмјеравати правац наше Уније у наредним годинама - рекла је она.

Према њеним ријечима нови парламент би требало да буде конституисан 16. јула, а да ће његова инаугурација бити у Стразбуру.

-Као предсједник овог парламента, ове резултате данас видим као знак повјерења наших људи да ће Парламент наставити да води европску агенду у наредних пет година, али и као сигнал да треба још више да радимо како бисмо дошли до људи. Европа је гласала, демократија је жива и наш парламент ће бити конструктиван и наставиће да ради за све Европљане - рекла је она.

Њемачка

Према првим прелиминарним резултатима, у Њемачкој је конзервативни савез Хришћанско-демократске уније и Хришћанско-социјалне уније (ЦДУ-ЦСУ) освојио највећи број гласова на изборима за Европски парламент са освојених 29,5 одсто гласова, док је крајње десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД) завршила на другом мјесту са 16,5 одсто, што је за 5,5 одсто више у односу на ​​2019. годину.

СДП канцелара Олафа Шолца заузела је треће мјесто са 14 одсто, а ако се резултат одржи, то ће бити историјски минимум за странку.

Премијер њемачке савезне државе Баварске и лидер Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Маркус Зедер позвао је на ванредне изборе у Њемачкој, након што су три странке владајуће коалиције, Социјал-демократска партија (СДП), странка Зелених и Слободна демократска партија (ФДП), претпреле велике губитке на јучерашњим изборима за Европски парламент.

-Чињеница је да је коалициона влада надгласана и Олаф Шолц мора да распише нове изборе, као Макрон-  рекао је Зедер, преноси Политико.

Зедер је снажан учинак на изборима десничарске Алтернативе за Немачку (АФД) приписао недавном убиству полицајца у Манхајму.

-Коначно мора доћи до промјене политике азила у Немачкој, како  би се АФД смањио и како би демократске странке поново добиле више гласова -  рекао је Зедер.

Чешка

Странка АНО бившег чешког премијера Андреја Бабиша побиједила је на овогодишњим изборима за Европски парламент (ЕП) у Чешкој са освојених 26,14 одсто гласова и седам посланичких мјеста од укупно 21 мјеста колико има та земља у ЕП.

Владајућа коалиција СПОЛУ ( Заједно) заузела је друго мјесто са 22,27 одсто гласова и освојила шест мјеста, два мање него на изборима за ЕП 2019. године, објавио је Радио Праг.

Трећа је коалиција "Заклетва и мотористи" са освојених 10,26 одсто гласова, четврта љевичарска коалиција "Доста" са 9,56 одсто гласова, а СТАН је пети са 8,7 одсто гласова.

Све три странке имаће по два посланика у ЕП.

Пиратска партија је на шестом мјесту са 6,2 одсто гласова и имаће једног посланика у ЕП.

Одзив бирача ове године био је највећи од уласка Чешке у ЕУ и износио је 36,45 одсто.

Мађарска

Странка Фидес мађарског премијера Виктора Орбана освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, али са слабијим резултатима него што су анкете предвиђале.

Према првим резултатима на основу 60 одсто пребројаних гласачких листића,  Фидес је освојио 43,8 одсто гласова, док је нова мађарска опозициона странка Партија поштовања и слободе (ТИСЗА) Петера Мађара освојила је 30,7 одсто подршке бирача.

Директор независног истраживачког центра Политикал Капитал Петер Креко оцијенио је да је тај резултат "огромна побједа Петера Мађара и велики неуспјех Фидеса", преноси бриселски Политико.

Креко сматра да ће резултат утицати и на парламентарне изборе у Мађарској 2026.

Петер Мађар је био дугогодишњи члан Фидеса, али је, након што је одлучио да је напусти, постао један од најжешћих критичара премијера Виктора Орбана.

На изборима је забиљежена висока излазност од 57,6 одсто, у поређењу са 43,4 одсто 2019. године.

Естонија

Опозициона естонска партија десног центра "Отаџбина", коју предводи бивши министар спољних послова Урмас Реинсалу изашла је као побједник на изборима за Европски парламент, освојивши два од седам мјеста која тој земљи припадају у ЕП.

Јавни сервис ЕРР наводи са је та странка освојила 78.000 гласова,  преноси Политико.

Два мандата је такође освојила Социјалдемократска партија.

"Реформистичка странка" премијерке Каје Калас освојила је само једно мјесто у односу на два мјеста која је имала прије пет година.

Калас је прије објављивања резултата истакла да резултати неће утицати на њену премијерску функцију, рекавши да се "не кандидује у Европском парламенту".

„Партија центра", која је повезана са "Реформистичка странка", као и крајње десничарска "Конзервативна народна партија", задржавају своја мјеста у ЕП.

Холандија

 Холандска Зелено-лабуристичка алијанса (ГЛ-ПвдА) побиједила је на изборима за Европски парламент (ЕП) у Холандији и освојила осам посланичких мјеста, показују резултати на основу готово 100 одсто обрађених гласачких листића.

Крајње десничарска Партија за слободу (ПВВ) освојила је шест посланичких мјеста, пренио је Политико.

ПВВ на изборима за ЕП 2019. године није освојила ниједно мјесто, али је ипак добила посланика у Европском парламенту након Брегзита.

Странка десног центра одлазећег холандског премијера Марка Рутеа, Народна партија за слободу и демократију (ВВД), заузела је треће мјесто и освојила је четири посланичка мјеста.

Десничарски Покрет грађана-пољопривредника (БББ) и центристички Нови друштвени уговор (НСЦ) освојили су два, односно једно посланичко мјесто у ЕП.

Проевропска странка Волт освојила је два посланичка мјеста.

Холандски посланик у ЕП и кандидат Зелених за следећег председника Европске комисије Бас Ајкхут рекао је да су сјајне вијести што су Зелени побиједили у Холандији, истовремено изражавајући разочарење што је подршка Зеленима опала широм Европе.

Бугарска

Коалиција ГЕРБ-СДС бившег премијера Бојка Борисова побиједилац је на ванредним парламентарним изборима, као и на европским изборима.

Према подацима агенције "Галуп", на изборима за Европски парламент ГЕРБ-СДС је освојила 26,2 одсто гласова, док је друго мјесто заузела коалиција Настављамо промјене -Демократска Бугарска (ПП-ДБ) са 15,7 одсто.

Слиједе "Препород" са 15,4 одсто, Покрет за права и слободе (ДПС) са 11,7 одсто, Бугарска социјалистичка партија (БСП) са 9,7 одсто и "Има такав народ" са 6,4 одсто.

Излазност бирача на изборима за Европски парламент била је 29,8 одсто.

Португалија

Португалска Социјалистичка партија и Демократски савез десног центра остварили су најбоље резултате на данашњим изборима за Европски парламент (ЕП) у Португалији пошто су освојиле  више од 30 одсто гласова и по седам посланичких мјеста.

Према првим изборним процјенама, Социјалистичка партија је на првом мјесту са 31,4 одсто гласова, док је Демократски савез освојио 30,6 одсто.

Либерална иницијатива освојила је 9,8 одсто гласова, а странка крајње деснице Чега 9,2 одсто и освојиле су по два посланичка мјеста у ЕП, пренио је Гардијан.

  Странка зелених ЛИВРЕ освојила је 4,4 одсто гласова.

На овим изборима у Португалији кандидовало се 17 партија и коалиција, исто колико и 2019. године.

Аустрија

Према првим пројекцијама побједу на изборима за Европски парламент у Аустрији однијела је десничарска Партија слободе, али са мањим бројем гласова него што је било очекивано, преноси аустријска радио телевизија (ОРФ).

Према извештају ОРФ-а, Партија слободе добила је 25,5 одсто гласова, тијесно испред конзервативне Народне партије (ОВП) са 24,7 одсто и Социјалних Демократа са 23,3 одсто, пренио је Ројтерс.

Прогноза која је објављена раније данас показала је да ће "Партија слободе" бити у предности у односу на ОВП 3,5 одсто.

Словачка

Прозападна опозициона партија Прогресивна Словачка побиједила је на изборима за Европски парламент у тој земљи.

Предсједник Државне изборне комисије Едуард Бурда рекао је на конференцији за новинаре да је та странка освојила 27,81 одсто гласова.

Партија словачког премијера Роберта Фица Смер – социјалдемократија, која се противи даљем наоружавању Украјине, добила је подршку 24,76 одсто бирача, и заузела друго мјесто по броју гласова.

Републиканска странка освојила је 12,53 одсто, Глас-СД 7,18 одсто, а Хришћанско-демократски покрет 7,14 одсто гласова, преноси ТАСР.

Излазност на изборима за ЕП била је 34.38 одсто, што је највећи одзив за европске изборе од пет колико их је до сада одржано у Словачкој.

Италија

Странка италијанске премијерке "Браћа Италије" освојила је највише гласова на изборима за Европски парламент, потврђујући свој статус као најпопуларнија странка у Италији.

Према подацима анкете за државну радио-дифузну кућу РАИ "Браћа Италије" је освојила између 26-30 одсто гласова, а на другом мјесту је лијева опозициона Демократска партија (ПД) са 21-25 одсто.

Друга главна опозициона странка, "Покрет 5 звјездица" освојила је између 10 и 14 одсто, док је странка покојног премијера Силвија Берлусконија "Форца Италиа" завршила на четвртом мјесту, освојивши између 8,5 и 10 одсто, преноси Ројтерс.

Крајња десничарска Лига Матеа Салвинија освојила је између 8 и 10 одсто гласова.

Литванија

Према првим проценама литвански демохришћани (ЕПП) и социјалдемократе добиће по два мјеста у Европском парламенту, саопштено је вечерас.

Лидер ЕПП Андриус ​​Кубилијус рекао је да та странка може "понизно да слави", јер би и друге странке из њихове коалиције, Слободарска партија и Покрет либерала такође требало да добију по једно мјесто у парламенту, преноси Политико.

Очекује се да ће Социјалдемократска партија Литваније (S&D) такође добити два мјеста.

Укупно Литванија има 11 мјеста у Европском парламенту.

Шпанија

Шпанска Народна партија десног центра (ПП) побиједила је на изборима за Европски парламент (ЕП) у Шпанији  и освојила је 22 мјеста од укупно 61, колико та земља има у ЕП.

Тиме је задат ударац шпанској влади коју предводе социјалисти премијера Педра Санчеса, пренио је Ројтерс.

Санчесови социјалисти освојили су 20 мјеста у ЕП.

У Шпанији је десница је настојала да европске изборе претвори у референдум о Санчезу.

Уочи гласања, пажња јавности била је усмјерена на причу у којој је укључена премијерова супруга, Бегоња Гомез, која је под истрагом због оптужби за корупцију и трговину утицајем, што је Санчез одбацио као политички мотивисане и потпуно неосноване оптужбе.

Белгија

Фламанске националистичке партије доминирале су на изборима у Белгији, пошто је либерална странка премијера Александра Де Круа доживјела ударац, а сада се назиру тешки коалициони преговори за формирање нове владе.

Упркос анкетама које предвиђају да ће крајње десничарска, антиимиграциона партија "Фламански интерес" (Влаамс Беланг) постати главна политичка снага у земљи, десничарска националистичка Нова фламанска алијанса (Н-ВА) задржала је своје прво мјесто, са очекиваним 22 одсто гласова, преноси АП.

"Фламански интерес" је на другом мјесту, са 17,5 одсто, испред Социјалистичке партије "Воруит" (Вооруит), која је освојила око 10,5 одсто гласова.

Де Круова партија "Отворени фламански либерали и демократе" освојила је мање од седам одсто гласова, знатно заостајајући за крајњом љевицом.

Недјељни резултати ће резултирати сложеним преговорима у земљи подијељеној језиком и дубоким регионалним идентитетима. Белгија је подијељена по лингвистичким линијама, са франкофоном Валонијом на југу и Фландијом у којој се говори холандски на сјеверу, а владе се увијек формирају коалицијама сачињеним од странака из оба региона.

Истовремено са националним и регионалним, у Белгији су се одржали и избори за Европски парламент.

Белгијски премијер Александер Де Кро рекао је да ће од данас бити "премијер у оставци", након што је његова партија десног центра Отворени фламански либерали и демократе забиљежила лош резултат на парламентарним изборима.

-За нас је било посебно тешко вече, изгубили см - рекао је он уз сузе присталицама, преноси бриселски Политико.

Навео је да је "сигнал бирача био јасан".

Словенија

Опозициона Демократска странка (СДС) побиједила је на изборима за ЕУ ​​у Словенији и добиће четири од девет мјеста те земље у Европском парламенту.

Владајући покрет Слобода добио је на јучерашњим изборима два, а по једно мјесто припало је зеленој странци Весна, Социјалдемократама (СД) и Хришћанској-демократској Новој Словенији (НСи).

СДС је, након пребројаних скоро свих гласова, добио 30,8 одсто, што је више од четири одсто у односу на прије пет година, преноси СТА.

Покрет Слобода, који је први пут учествовао на изборима за ЕП, освојио је 22,1 одсто гласова. 

Лидер СДС-а Јанез Јанша предложио је да национални парламент буде распуштен, рекавши да је резултат "порука словеначких гласача актуелној владајућој коалицији да поступи слично као што је то урадио француски предсједник Емануел Макрон".

 Лидер Покрета "Слобода" и премијер Роберт Голоб, изјавио је да је  задовољан резултатима и примијетио да су странке лијевог центра заједно ипак добиле више од десног центра.

-То је оно што нам даје наду за будућност. Увјерен сам да ће се то такође одразити на следећим општим изборима - рекао је он.

Весна, основана прије двије године, освојила је 10,5 одсто гласова, скоро исто колико је њен кандидат Владимир Пребилич добио на предсједничким изборима прије двије године, наводи СТА.

СД и НС су освојили 7,71 одсто и 7,70 одсто гласова, једва су надмашили ванпарламентарну Народну партију (СЛС) са 7,27 одсто, показују подаци Националне изборне комисије.

 Љевица је једина странка у парламенту која није добила ни једно мјесто, са освојених 4,7 одсто.

Лидер СД Матјаж Хан рекао је да је његова странка срећна што је освојила једно од девет словеначких мјеста, једно мање него до сада.

Излазност на изборима за ЕП у Словенији је премашила 41 одсто, што је дванаест процентних поена више него прије пет година.

Хрватска

На изборима за Европски парламент ХДЗ у Хрватској је освојио шест посланичких мјеста, СДП четири, а Домовински покрет и "Можемо" по једно мјесто, показују резултати на основу 99,87 одсто обрађених бирачких мјеста. 

ХДЗ је освојио 34,59 одсто гласова, СДП 25,96 одсто, ДП 8,82 одсто, а "Можемо" 5,92 одсто.            

Гласало је 751.845 бирача или 21,34 одсто, што су хрватски медији оцијенили као веома слабу излазност.

Ле Пен: Спремни смо да преузмемо власт

Лидерка француске крајње деснице Марин ле Пен поздравила је одлуку предсједника Емануела Макрона да се у тој земљи одрже нови парламентарни избори, након што је његова странка Препород доживјела пораз на изборима за Европски парламент.

-Спремни смо да преузмемо власт ако нам Французи дају повјерење на предстојећим националним изборима - рекла је Ле Пен, преноси Ројтерс.

Макрон је објавио да распушта владу те земље и најавио парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.

Према тренутним резултатима, Макронов "Препород" освојио је 15,2 одсто гласова, док је "Национално окупљање" освојила је око 32 одсто гласова, 10 одсто више у односу на посљедње изборе за Европски парламент ​​2019. године, што је поставља као фаворита на предсједничким изборима 2027. године.

Вебер: Фон дер Лајен ће и даље водити ЕУ

Актуелна предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен биће на челу Европске уније још пет година, поручио је у Бриселу лидер Европске народне партије (ЕПП) Манфред Вебер, након што је та странка десног центра освојила највише гласова на изборима за Европски парламент.

Он је нагласио да ЕПП жели демократску Европу и да "побједник избора сада има право да именује предсједника ЕК, преноси Франкфуртер алгемајне цајтунг.

Фон дер Лајен је нагласила да ће ЕПП изградити бастион против екстрема и са љевице и деснице.

Суботић: Без изненађења

Страхиња Суботић из Центра за европске политике оцијенио је синоћ да избори за Европски парламент нису показали превелика изненађења, али су потврдили да Европа дефинитивно иде удесно.

Суботић је за Танјуг оцијенио да то скретање удесно неће имати посљедице на формирање Европске комисије јер је како је рекао Европски парламент комплексна творевина.

-Треба имати у виду да десница није монолитна творевина. Она се дели у велики број групација и у том погледу они не гласују заједнички, не размишљају исто, немају један глас за разлику од ових конвенционалних либерала, социјалиста и народњака - рекао је Суботић.

Додао је да је када се све сабере, однос снага које су формирале комисију, односно већину прије пет година је сличан и да износи око 55 одсто.

-У том погледу мислим да центристи левог или десној центра, могу да одахну јер ипак ће моћи да формирају следећу комисију без претеране забринутости - рекао је Суботић.

Додаје да сматра да садашња предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен не може да одахне јер је њој потребна подршка не само међу државама чланицама већ и у парламенту.

-Да би победила она мора да има убедљиву подршку и социјалиста и либерала и народњака. Јункер ако се сећамо имао чак 50 гласова вишка, а сада знамо да су те партије много скептичније према њој него што је то раније био случај. А знамо да чак и (Емануел) Макрон не стоји толико снажно уз њу као пре - рекао је Суботић.

Он додаје да су странке љевице и зелени су освојили мање гласова, али да ће опет они бити та снага који ће можда утицати на избор Фон дер Лајен.

-Дакле, мислим да ће левица и зелени бити, упркос мањем броју посланика, све значајнија сила у Европском парламенту - оцијенио је Суботић.

Повезани текстов:

Избори за Европски парламент: ЕПП и даље главна, Макрон распустио скупштину, изненађење у Финској

Вртоглаве цифре: Познато колика је плата посланика у ЕУ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.