Упркос апелима: Комшије глуве на позиве за утврђивање међе!

Мандат још једне Комисије за границу на нивоу БиХ истекао је, али помака на овом плану није било. Због тога је Савјет министара крајем маја донио одлуку о оснивању Комисије за границу БиХ у чијем је саставу сада шест умјесто ранијих девет чланова. Они су именовани на мандат од три године. 

- Коначна листа чланова Комисије за границу је у потпуности испоштовала приједлоге Владе Републике Српске, Владе ФБиХ те министарстава безбједности и спољних сполова БиХ. Процјена стручности и способности да испуне обавезе чланства у наведеном тијелу је, у цијелости, препуштена предлагачима - казали су “Гласу” у Министарству цивилних послова БиХ.

У саставу ове комисије сада се налази по један члан из министарстава цивилних послова, безбједности и спољних послова на нивоу БиХ те три члана ентитетских управа за геодетске послове. 

На питање шта је Комисија за границу утврдила у претходном мандату из Министарства цивилних послова поручују да су одржали 14 сједница, на којима су чланови поменутог тијела разматрали и анализирали тренутне активности и приједлоге рјешавања одређених питања из њихове надлежности. 

- Са представницима Црне Горе настављени су разговори о обиљежавању граничне линије између двију држава. На ту тему одржана су четири заједничка састанка стручних радних група на којима су разматрана питања протезања граничне линије на локалитетима на којима је, на ранијим састанцима, утврђено да је потребно извршити додатну провјеру у службеним подацима катастра - поручују из Министарства цивилних послова.

Наводе и да је упућено писмо намјере представницима Хрватске и Србије, исказујући спремност за наставак разговора о граници.

- Међутим, на адресу поменуте комисије нису стигли одговори наведених тијела - закључују из Министарства цивилних послова. 
Полемике о идентификацији и обиљежавању граничне линије са Србијом, Хрватском и Црном Гором трају годинама, а у неколико наврата у ту причу се умијешала и политика те тако додатно закомпликовала ионако сложене преговоре, посебно када је ријеч о дијеловима о којима морају преговарати са делегацијама званичног Београда и Загреба. 

Посљедња сједница дипломатске комисије за границу између Србије и БиХ била је у јуну 2010. године у Београду. Дужина неутврђеног дијела границе је око 300 километара, а ту су спорне четири тачке, односно хидроцентрале “Бајина Башта” и “Зворник”, дио пруге Београд - Бар која пролази кроз БиХ те општине Прибој и Рудо.

Од 2005. године до данас није било активности везано за границу између БиХ и Хрватске осим безуспјешних заказивања заједничких сједница.

Током рада комисије за границу БиХ и Хрватске на идентификацији границе, исте су се придржавале само граница катастарских општина, што је проузроковало одређене проблеме и спорове, а нарочито на подручју ријеке Уне, од насеља Ивањска до ушћа ријеке Уне у Саву у дужини од око 100 километара, гдје граница пресијеца ријеку на око 20 мјеста.

Предсједништво

Ратификација уговора о граници између БиХ и Хрватске била је и у фокусу Предсједништва БиХ у марту прошле године. Тада су задужили Савјет министара и Комисију за границу да у року од 45 дана доставе извјештај о досадашњим преговрима у вези са међудржавним разграничењем између БиХ и Хрватске. 

Тада су чланови Предсједништва поменуте институције на нивоу БиХ задужиле да најкасније у року од два мјесеца предузму све потребне мјере за интензивирање наставка процеса ратифакације уговора о граници између БиХ и Хрватске.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.