Иван Николић, научни сарадник Економског института у Београду: Највећи удар инфлације тек предстоји

- Сведоци смо готово потпуног слома тржишта енергената, на ком цене електричне енергије и гаса екстремно расту. Значи, до врхунца инфлације сигурно још није дошло. Све ово је, наравно, довело до тога и да је политичка позиција многих земаља добро уздрмана, јер се стандард грађана врло брзо обрушава и пада. Влада и све већа нервоза и страх. Тај песимизам је чак већи од оног који је забележен током пролећа 2020. године када је дошло до ескалације пандемије вируса корона - каже у интервјуу за “Глас Српске” Николић.

ГЛАС: Предсједник Бундесбанке затражио је од ЕЦБ-а да разбукталу инфлацију гаси новим и хитним подизањем каматних стопа, поручујући да је у септембру потребан снажан раст каматних стопа како би се она коначно сузбила. Да ли очекујете да тога и дође?

НИКОЛИЋ: Мислим да је то једини начин да се сузбије ова инфлација у еврозони и ЕЦБ више не смије водити једну снисходљиву монетарну политику. Амерички ФЕД је већ то урадио, дижући значајно референтну каматну стопу. Инфлација је висока, те стога и реакција мора бити адекватна. ЕЦБ то одлаже под изговором, додуше и оправданим, да би таква рестриктивна политика могла довести до значајног пада привредних активности и јачања рецесионих притисака. Али, бојим се да другог излаза нема него да се референтне камате значајно повећају. Мислим да је то једини пут, јер овај негативни тренд није пролазан, већ дубоко укорењен. Он је добрим делом и последица енормног штампања новца у време пандемије. Верујем да ће ЕЦБ у овом месецу подићи камате, што онда значи и да ће цена новца на тржишту скочити, задуживање ће бити много неповољније, а привредна активност ће додатно успорити. 

ГЛАС: Вриједност евра је на најслабијој позицији према долару још од 2002. године. Најнижу вриједност евро је забиљежио у 2000. години, када је вриједио само 85 америчких центи.

НИКОЛИЋ: Избегавање ЕЦБ-а да се суочи са проблемима, те одлука да доследно не следи и прати монетарну политику ФЕД-а, дестимулисали су велике инвеститоре да улажу новац у Европу, већ с њим беже у друге “крајеве”, поготово преко океана. Наравно, све то је подстакао и рат у Украјини и енергетска криза, која све више погађа европски континент. Све ово је довело до јачања долара. И то ће потрајати све док ЕЦБ снажније не подигне своју каматну стопу.

ГЛАС: Да ли слаб евро оставља еврозону и даље изложену увозу инфлације?

НИКОЛИЋ: Наравно, јер Европа у односу на САД више увози из ове земље него што у њу извози. Како се та роба плаћа у доларима, који је све јачи у односу на евро, то онда утиче и на нови раст цена. Значи, јачање долара директно доводи до раста инфлације у еврозони. Постоје различите процене колики је тај утицај. Неко сматра да је то 9,1 одсто, од чега је један процентни поен потекао од јаког долара. 

ГЛАС: До када би све ово могло трајати, те да ли све више важи она стара народна “ко преживи, причаће”?

НИКОЛИЋ: Највећи проблем је конфликт у Украјини. Моје мишљење је да овај сукоб неће тако брзо престати, а сама криза ће сигурно потрајати минимум још годину, две. Али, оно чега се ја некако највише прибојавам јесте енергетски колапс у Европи током јесени и зиме. Милим да ће постати јасно да је без руских енергената немогуће одржати енергетску стабилност, бар не у неком средњорочном периоду.

Инвестирање

ГЛАС: Како да грађани сачувају вриједност свог новца? Да ли је исплативо држати новац у банкама или га је боље уложити у нешто друго?

НИКОЛИЋ: Одговор на то питање није нимало лак. Уколико би новац држали орочен у банци, тај принос не би могао да покрије инфлацију. Једноставно, читаве финансије изложене су високим ризицима. У шта инвестирати новац, формула је са много непознаница, јер нико не зна да ли ће европска економија преживети због енергетске кризе. Када не можемо да сагледамо ту непосредну будућност, онда је заиста незахвално говорити и о средњорочним и дугорочним стратегијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.