Иван Николић, економиста: Глобални лом постаје све извјеснији

Има ли мјеста оптимизму или ће доћи до великих глобалних потреса, а поготово због нових дешавања око Блиског истока и берзанских турбуленција? Научни сарадник Економског института у Београду Иван Николић каже како су поменуте ствари за европску економију изузетно забрињавајуће и ризичне, поготово за само срце еврозоне, моторе привредног развоја, Њемачку и Италију, које су претходних неколико деценија свој развој и привредни раст базирале на јефтиним енергентима, који су били битан инпут. Тога, како каже, више нема као ни стабилног глобалног тржишта на која су ове земље некада могле са сигурношћу рачунати. 

- Ни некадашње технолошке и ценовне конкурентности европског извоза више нема. То је наочитије у размени са Кином. Ни у односу са САД Европа не стоји баш сјајно, јер Америка има ресурсе, што јој олакшава опстанак у овим турбулентним временима. Како год погледамо, Европа губи у овој глобалној игри и борби за опстанак. Ако томе додамо и проблеме о депопулацији и промене пословног окружења, али и нових политичких изазова, онда је јасно да опоравак Немачке, Италије, али и неких других земаља неће ићи лако. Дапаче. Остају и без адекватне и стручне радне снаге. Сели се и капитал. Краткорочна економска перспектива није никако добра - каже у интервјуу за “Глас Српске” Николић.      

ГЛАС: Земље чланице ЕУ имају данас БДП као и 2008. године. С друге стране, САД су у том истом периоду удвостручиле исти, а Кина чак утростручила. Колико нам и ово говори о већ помало драматичном паду европске моћи и привредних активности, једног региона који је те 2008. био најмоћнији у свијету?

НИКОЛИЋ: Нажалост, то је тако. И то нам говори о посрнућу европске економије. То је најочигледније ако погледамо стање у индустрији. Последњи подаци говоре да је међугодишњи пад у индустријској производњи драматичан. Негде је он чак и двоцифрен, као што је случај у Словенији. Србије, међутим, има позитивне показатеље. 

Али како срце Европе буде слабије радило, и са мањим капацитетом, то ће све више имати утицаја и на наш регион, посебно земље које су до сада имале значајан извоз у Италију и Немачку. Ми ту не можемо ништа, мораћемо делити њихову судбину или се окретати новим тржиштима. 

ГЛАС: Да ли мјере ЕЦБ у борби против инфлације све више личе на Сизифов посао?

НИКОЛИЋ: Те њихове мере дале су одређен резултат. Инфлација је успорила, али је у исто време дошло до рецесије и значајног пада животног стандарда. Високе цене су промениле досадашњи лагодни начин живота. Тај пад цена требало би се настави због рецесионих притисака уколико не буде већих глобалних ломова који све то компликују.

Видели смо да се то највише одражава на цену нафте, која је поново скочила на 94 долара по једном барелу. Све у свему, када сумирамо изгледи за Европу су изузетно неповољни, јер имамо и тај ефекат високих каматних стопа. Ове земље су тренутно најзадуженије, а камата на дуг износи негде око четири-пет одсто.

ГЛАС: У претходних 15 мјесеци, због високе инфлације, дошло је до највећег раста каматних стопа на међународном финансијском тржишту у овом вијеку.  Оне се највјероватније неће смањивати све до септембра 2024. Колико ће и то бити додатни камен о врату Европе?

НИКОЛИЋ: Велики. Није једноставно функционисати и радити у таквим околностима и теснацу. Идуће године су и избори за европски парламент и видећемо да ли ће то код све нервознијих политичара и оних који одлучују нешто променити, да смање досадашњу рестриктивну монетарну политику.

ГЛАС: Укупни дуг свих земаља свијета досегао је рекордних 307 билиона долара. Које су, према вашем мишљењу, најугроженије земље те да ли може доћи до домино ефекта?

НИКОЛИЋ: Сваким даном можемо прочитати да је неко банкротирао. И то је, између осталог, последица скупог новца и високе стопе задужености. Она је сада на историјском нивоу. Ако посматрамо дуг у односу на БДП он је стварно изузетно висок. Ти показатељи указују да би неке земље већ требало да банкротирају. Дуг Француске или Италије сада је већи од оног који је својевремено имала Грчка, када је упала у дужничку кризу.

Али то ће највише на својој кожи осетити неке будуће генерације. Оно што забрињава јесте то што се не може видети сунце на хоризонту, што онда дискредитује и ову беспоштедну борбу са инфлацијом, али и економском и финансијском кризом те очувањем животног стандарда, али досадашњег европског економског модела. 

ГЛАС: На свјетским берзама када избије криза курсеви дионица падају и траже се сигурнија уточишта. Шта је то у данашње вријеме?

НИКОЛИЋ: Нема сигурног уточишта. Једно време су то биле криптовалуте, али је тај балон издувао, а куповање других валута, ни то није више сигурно. Неки су прогнозирали да ће долар пасти након окретања Кине ка Русији и јачања БРИКС-а, али до тога није дошло. Он је у односу на евро чак порастао. Нема више логике, поготово јер глобални лом постаје све извеснији. Вероватноћа таквог исхода је све већа.

ГЛАС: Како би могао изгледати тај глобални лом?

НИКОЛИЋ: Као и приликом кризе којој смо раније сведочили. Ту пре свега мислим на ону из 2008. године. Оно што је интересантно да се економске кризе, као по неком неписаним правилу, јављају сваких седам до десет година. 

Алтернатива

ГЛАС: Како објашњавате то што је у Српској у посљедње двије године дошло до правог бума у грађевинарству, односно станоградњи?

НИКОЛИЋ: Грађевинарство са собом веже много других привредних грана. То је у неком протеклом периоду био један неискориштен потенцијал. Мислим да на овим нашим просторима индустрија стоји много боље него у Европској унији.  Тај сектор је здрав и добар, требало би га и даље користити, док бар мало не живне европска економија. У међувремену, ово је добра алтернатива за привредни раст. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.