Истраживање студената ФПН-а у Бањалуци: Странци и бошњачка елита надмоћни у рушењу Дејтона

Сматра ово 43,8 одсто студената два универзитета у Републици Српској, у Бањалуци и Источном Сарајеву, учесника у анкети коју су спровеле њихове колеге са Факултета политичких наука (ФПН) у Бањалуци Предраг Пажин, Матеја Алексић и Марко Гргур. Анкета, која је обухватила 518 испитаних студената, а представљена је јуче на ФПН-у, показала је да њих 227 има такво мишљење, док је 31,4 одсто анкетираних имало негативан одговор на ово анкетно питање.

Иначе, циљ ове анкете био је да се види какво мишљење о Дејтонском мировном споразуму имају студенти два државна универзитета у Републици Српској. Анкета је на крају показала да је чак 72,58 одсто испитаника (376) за очување овог споразума који је окончао рат у БиХ.

На питање шта њима представља Дејтонски мировни споразум, 69,3 одсто (359) одговорило је -”гарант мира и суживота”. Нешто више подијељена мишљења била су код питања: “Може ли Република Српска опстати без Дејтонског споразума?” Око 38 одсто испитаних је рекло да не може, 35 одсто је одговорило потврдно, док је њих 27 одсто рекло да не зна. Сличан однос био је и код питања: “Да ли је овај мировни споразум одржив у далекој будућности?” Око 40 одсто анкетираних је одговорило да не зна, а 35 одсто да није.

На питање: “Ко руши Дејтонски мировни споразум?”, студенти два универзитета у Републици Српској углавном нису имали баш великих дилема - 54 одсто сматра да то раде ОХР те иностране дипломате и амбасадори, а 33 одсто сматра да то ради “бошњачка политичка елита”.

Још већи проценат је оних који сматрају да високи представник није потребан у БиХ. Такав став има чак 64 одсто анкетираних будућих академских грађана Републике Српске. Да је ОХР и даље неопходан БиХ, сматра 20 одсто испитаних, а 16 одсто њих је рекло да не зна одговор на постављено питање.

Ма како чудно звучало, 57 одсто анкетираних студената је рекло да своју будућност, и поред свега, и даље виде у Републици Српској, док је сваки трећи (31 одсто) одговорио како је то ипак иностранство, а 12 одсто њих је рекло да је то нека од земаља у региону.

Они који су казали да своју будућност не виде у Српској као главни разлог су навели неправду и корупцију, али и сиромаштво и незапосленост. Тек мањи дио њих је рекао да би отишао из земље због професионалних изазова.

На истом факултету, у организацији студентске организације, јуче је одржан и округли сто о теми “Дејтон - јуче, данас и сутра”, са ког је поручено да Република Српска остварује своју аутономну позицију унутар БиХ и користи све расположиве инструменте како би, прије свега, у потпуности обезбиједила свој унутрашњи суверенитет.

Доцент на ФПН-у Нина Сајић истакла је како се под изговором европских интеграција БиХ, Српској покушавају одузети неке надлежности, док бројне државе које имају комплексно уставно уређење могу да остварују сва своја права и просперитет и да буду чланице ЕУ.

Професор Владе Симовић упозорио је да би сваки разговор о распакивању Дејтонског мировног споразума водио у сукобе, наводећи како је једини исправни пут у овом тренутку да се повуку стране судије из Уставног суда БиХ, да буде угашен ОХР, који више дијели него што спаја људе у БиХ, те да се састану домаћи актери и преговарају о свим осталим питањима на бази Дејтонског споразума без уплитања страних актера.

Граница

Асистент на Факултету политичких наука Синиша Симикић рекао је да питање демаркације међуентитетске границе још није долазило у први план због неких питања која су раније била примарнија, као што су очување полиције Републике Српске и реформа војске. Каже да је питање границе у посљедња два мјесеца у Републици Српској актуелизовано скуповима “Граница постоји”, али и да још није познато да ли ће у наредном периоду бити конкретнијих потеза Републике Српске када је ријеч о демаркацији међуентитетске границе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.