Какво је расположење Европљана по питању проширења ЕУ
БРИСЕЛ - Европљани су генерално отворени за идеју о придруживању Украјине Европској унији, упркос трошковима и ризицима, али су у најбољем случају млаки у погледу будућег проширења блока да би се укључила и Грузија и земље западног Балкана.
Показало је ово најновије истраживање, односно анкета Европског савјета за спољне односе (ECFR) спроведена у шест земаља, а које је објављено уочи самита који се од 13. до 15. децембра одржава у Бриселу.
Поменута анкета показала је значајну подршку кандидатури Украјине и у мањој мјери Молдавији и Црној Гори. Украјина највећу подршку има у Данској (50 одсто) и Пољској (47), а мишљење је отприлике подијељено у Румунији (32 за, 29 против), Њемачкој (37 за, 39 против) и Француској (29 одсто за, 35 против). Нешто око 45 одсто испитаних исказало је забринутост да би придруживање Украјине негативно утицало на безбједност, док је 25 одсто сматрало да ће је побољшати. Резултати су открили и широко распрострањено противљење евентуалном приступању Турске, као и изразито хладан одговор на изгледе да се Албанија, БиХ, Грузија, Косово, Сјеверна Македонија и Србија придруже унији. Када је у питању Турска, више од 51 одсто анкетираних противи се тој идеји, а у случају Албаније, БиХ, Грузије, Молдавије, Сјеверне Македоније и Србије 30 одсто подржава ту идеју.
Гледано појединачно, по земљама најнегативнији став је исказан према евентуалном пријему Косова - 20 одсто испитаних је рекло да би се требало придружити, док је 37 одсто рекло да не би требало. Слиједи Албанија са 24 одсто за и 35 против. Србија је добила 25 одсто гласова за и 35 против, а Грузија 25 одсто за и 31 против. Европљани мало више подржавају улазак Сјеверне Македоније са 26 одсто за и 27 против и БиХ са 28 одсто за, 29 одсто против, док је Молдавија добила 30 одсто за и 28 против, а Црна Гора 30 одсто за у односу на 25 одсто против за улазак у ЕУ. Истраживање је такође открило и да постоји бојазан од утицаја проширења на политичку моћ ЕУ у свијету. У Аустрији (42 одсто) и Њемачкој (32) влада мишљење да би чланство Украјине умањило политичку моћ Европске уније у свијету, док су испитаници у Француској и Румунији били равномјерније подијељени. ECFR је идентификовао и јасну подјелу између “старих” и “нових” држава чланица. Испитаници у Аустрији (53 одсто), Њемачкој (50) и Француској (44) сматрају да не би требало примати нове чланице. Насупрот томе већина анкетираних у Румунији и Пољској сматра супротно.
Питање проширење је постало политичко и приоритет с почетком рата у Украјини. Комисија је у новембру подржала преговоре о пријему са БиХ и препоручила Грузији да добије статус земље кандидата. Пјотр Бурас, виши сарадник за политику ECFR-а, позвао је европске лидере на “конкретан временски оквир за приступање”, називајући овај самит најважнији у новијој историји ЕУ. Како је истакао временски оквир би пружио простор за унутрашње реформе, изградио отпорност и показао јавности зашто је проширење неопходно.
Украјина тренутно има подршку 26 држава чланица. Једина земља која се противи томе је Мађарска. Што се тиче БиХ, она има снажан вјетар у леђа од стране политичких представника Хрватске, Словеније и Аустрије, али ни о томе нема сагласности. Челници ЕУ ће на крају највјероватније препоручити отварање преговора са БиХ “онда када земља постигне довољан степен усклађености с критеријумима за чланство”, што је већ између редова и поручено од стране бриселских челника.
Стручњак за међународне односе и бивши дипломата Лучиано Калужа каже да није оптимиста када је у питању неко ново проширење, наводећи како ће БиХ највјероватније бити поново стављена у једну врсту чекаонице, односно предворја, све до марта наредне године, када ће питање њене европске будућности бити поново стављено на сто и анализирано.
- Мислим да је све до нас, да ли ћемо успјети да испунимо оно што је пред нас постављено од ЕУ. Нажалост, те неке процесе су до сада успоравале политичке партије из ФБиХ. Надам се да ће се то промијенити - каже Калужа за “Глас Српске”.
Изазови
На Самиту ЕУ међу главним темама биће проширење, укључујући процес стабилизације и придруживања и наредне кораке у том погледу. Очекује се да ће европски лидери разговарати и о финансијској помоћи Кијеву. Једна од тема биће и ситуација на Блиском истоку. Лидери ће на овом састанка разговарати и о дугорочном буџету ЕУ за период од 2021. до 2027. године те питањима безбједности и одбране.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
