Исповијест жена које су са моста смрти упале у ријеку "Ја не знам да пливам, помислила сам да је готово и да умирем"

Златокоса Палангетић из Зворника тек у болници је постала свјесна да је смрти гледала у очи. Она се налазила на самом почетку моста над Западном Моравом у тренутку пуцања.

Једна група је већ прешла мост, друга је била на средини. Ја сам само видјела да се држачи моста одвајају и да људи падају. Док сам падала, помислила сам како је ово мој крај, кренула сам да обиђем манастир и настрадаћу. У том дјелићу секунде сјетила сам се једног познаника који је настрадао млад иако је био добар пливач, јер је на себи имао зимску јакну –  прича за РИНУ Златокоса.

Она је у први мах покушавала само да скине јакну, а кад није успјела од страха је почела да плива.

– Нисам била далеко од обале, допливала сам и нормално отишла до аутобуса. Међутим, кад сам се пресвукла и сјела, одједном ме је нешто преплавило, почела сам да плачем и није ми било добро. Колима Хитне помоћи довезли су ме у болницу и морам да се захвалим сестрама и докторима који су брзо реаговали и учинили све да нас спасу – искрена је Златокоса.

Бранку Ракић, такође једну од путница које су се затекле на мосту, само чудо је спасило јер она не зна да плива.

– Чула сам јаке вриске људи који су падали у воду, звали су у помоћ. То ми је само одзвањао у глави, док сам и сама падала у воду. Ја не знам да пливам помислила сам да је готово и да умирем. Али, као да ме је нека сила повукла кренула сам да “пливам” само рукама, ногама нисам могла, угледала сам неки метални стуб у води. Ни сама не знам како дошла сам до њега, касније су ме извукли спасиоци. Бићу им заувијек захвална, и њима и дивном особљу у чачанској болници. Немам ријечи за њихову љубазност и стручност –  каже Бранка да је вода однијела сва документа.

За сада је званично потврђено да су у овој незапамћеној трагедији двије жене средњих година изгубиле живот, а за трећом особом се и даље трага, преноси Српска.инфо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.