"Инвест Српска 2022": Српска повољно окружење за инвестиције

Вршилац дужности Инвестционо развојне банке Републике Српске Дражен Врховац изјавио је да је друга инвестициона конференција "Инвест Српска 2022" круна  активности које је ИРБ Републике Српске водила у протекле двије године.

Врховац је подсјетио да је ИРБ од прве конференције имала три задатка и да их је у цјелости испунила.

Он је, у уводном обраћању на инвестиционој конференцији у Приједору, рекао да су креирали инвестиционе профиле свих општина и градова у Српској, као и Републике Српске, кренули у промотивну кампању у земљама које су одредили према спољнотрговинској размјени и повезали привреднике.

Врховац је додао да је остварен контакт са више од 30 привредника из Руске Федерације и да се очекују резултати, будући да је Руска Федерација потенцијал повезивања, поготово у посљедњих неколико мјесеци због дешавања у Украјини.

"Вјерујем да наши привредници неће пропустити шансу", оцијенио је Врховац и најавио да ће сутра око 17.00 часова јавности бити презентовани закључци са ове конференције.

Градоначелник Приједора Слободан Јавор пожелио је добродошлицу гостима и учесницима конференције, а ИРБ-у захвалио на организовању овог догађаја у Приједору.

"Ми као локална заједница у протекле двије године радили смо на побољшању услова за привреду, на инфраструкутри и на индсутријским зонама, гдје смо једну попунили у цјелости, а започели нову. То је пут којим желимо да идемо, отворени смо према страним и домаћим инвеститорима", истакао је Јавор.

Он је нагласио да су започети радови на ауто-путу Приједор-Бањалука такође добра вијест за инвеститоре, као и за привреднике који већ послују у овој регији.

Конференција "Инвест Српска 2022" окупила је око 200 учесника, те гостију из Русије, Аустрије, Грчке, Словеније, Србије и других земаља који ће о актуелним економским изазовима разговарати кроз седам панела данас и сутра у хотелу "Приједор".

Конференцију су свечано отворили Врховац и предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да у БиХ мора бити превазиђена ситуација блокирања инвестиционих пројеката због политичког ината.

Тегелтија је нагласио да Република Српска није никада блокирала ниједан инвестициони процес некоме у БиХ, те да је Српска стабилна, има стабилан и политички и економски систем, и добро је мјесто за инвестирање.

Он је рекао да инвестирати значи усудити се, донијети одлуку и из зоне комфора ући у ризик с очекивањем да ћете направити добро за себе, своје раднике и пословање.

"Очекујем да ће овај скуп помоћи инвеститорима да донесу одлуке", рекао је Тегелтија у уводном обраћању на Другој инвестиционој конференцији Републике Српске "Инвест Српска 2022" која се данас и сутра одржава у Приједору у организацији Инвестиционо-развојне банке Републике Српске и Владе Српске.

Он је оцијенио да се ни БиХ ни Српска не могу похвалити нити поредити с регионом када је ријеч о директним страним инвестицијама, за шта су кључна два проблема политичка ситуација и правна несигурност.

Тегелтија је рекао да нико од присутних не може утицати на перцепцију, посебно од почетка године откад се свјесно прави прича да "готово почиње рат" и гдје велика европска земља шаље војнике у БиХ, а не инвеститоре.

"Морамо превазићи ситуацију блокирања пројеката у БиХ, а свједоци смо да се добри економски пројекти блокирају из политичког ината. Вјерујем да ће то вријеме бити иза нас и вјерујем да ће стање у Европи након украјинске кризе освијестити људе", поручио је Тегелтија.

Он је рекао да ће тражити деблокаду свих инвестиционих процеса.

Тегелтија је додао да Српска има и мјесто и пријатеље у иницијативи "Отворени Балкан", иако не институционално, истичући да је у плану и слична активност инвестиционог оквира "Отворени Балкан".

Премијер Републике Српске Радован Вишковић изјавио је  да је Српска повољно окружење за инвестиције и економски показатељи у региону су јој најбољи послије Србије.

"Веома је значајно што је покривеност увоза извозом већа од 80 одсто. Не можемо утицати на глобалне проблеме, али можемо креирати наш амбијент што и радимо. Влада је са привредном комомором и послодавцима била партнер, с циљем побољшања привредног амбијента", рекао је Вишковић на отварању инвестиционе конференције "Инвест Српска 2022".

Он каже да Српска има највећи борј запослених од када се мјери овај параметар, као и осигураних лица.

Вишковић је навео да је укупно задужење Републике Српске 43 одсто бруто домаћег производа, а јавни дуг 36 одсто, што значи да није презадужена.



Министар финансија Републике Српске Зора Видовић изјавила је да би Република Српска била блузу Швајцарској да има мало више самосталности.

"Надам се младе генерације радити на томе", поручила је Видовићева на панел- дискусији "Зашто инвестирати у Српску" у оквиру међународне конференције "Инвест Српска 2022".

Она је нагласила да Република Српска, без обзира на скроман буџет, највећу пажњу посвећује јавним радовима - путевима, школству и здравству.

"Сигурна сам да ћемо имати много више инвестиција него сад без обзира на ограничења из Сарајева. Нисмо идеални и ове аномалије која имамо елиминисаћемо, а бићемо препознатљиви на Балкану и у Европи", рекла је Видовићева и додала да очекује да инвестиције достигну 25 одсто бруто друштвеног производа.

Она је подсјетила да су смањене пореске обавезе, да има много разних врста подстицаја, те да је повећан приход посљедица не само инлфације него и привредних активности.

"Ја бих свим инвеститорима предложила да улажу у Републику Српску. Јесте инвестиција ризик, али ако се сагледа амбијент, имамо посебне ресурсе који су врло значајни и врло атрактивни, а то је у првом реду енергија – хидро, вјетро и соларна, те дрвопрерада и металска индустрија", каже Видовићева.

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић рекао је да је до сада у енергетику до сада инвестирано више од три милијарде КМ, те да су донесени закони о електричној енергији и о обновљивим изворима енергије који су, такође, отворили простор за инвестиције.

"Оно што ствара тешкоће су административне процедуре које морају проћи инвеститори, а оне су веома, веома споре. Инвеститори на постављају питања о томе и траже да реагујемо и ми морамо убрзати процедуре и морамо бити другачији и бити спремни на бржу реакцију према сваком захтјеву инвеститора", поручио је Ђокић.

Он је истакао да је опредјељење Владе да "Електропривреда Републике Српске" /ЕРС/ буде највећи инвеститор што ће довести до енергетске независности и одрживости, а да је то изводиво у комбинацији са државом односно да ЕРС то не може сама.

"Цијена струје ће се вјероватно стабилизовати, али ће бити виша него прије почетка кризе. Ми сад имао захтјеве за око 1.000 мегавата инвестиција у обновљиве изворе и предстоји нам комплексан посао уређивања процедура за избор инвеститора", додао је Ђокић.

Министар привреде и предузетништва у Влади Републике Српске Вјекослав Петричевић рекао је да су најпропулзивније гране за инвестиције металска, дрвна и ИТ индустрија, а да Република Српска кроз подршку и обнављање својих потенцијала генерише даља улагања.

Он је подсјетио да се законским измјенама Српска одрекла 33 милиона КМ смањењем или укидањем дажбина у корист привреде и повећања плата радника у реалном сектору, што је довело и до повећања нових радних мјеста, а да су подстицаји за набавку опреме довели до веће конкурентности привреде.

Директор Пореске управе Републике Српске Горан Маричић рекао је да су са аспекта конкурентности пореског система пореске стопе најниже у окружењу.

"Схватили смо да је дигитализација тренд и кренули смо у то да бисмо поједноставили и убрзали процедуре, али и повећали дисциплину плаћања пореза", истакао је Маричић и најавио низ законских и подзаконских аката ради смањења пореске недисциплине односно стварања окружења лојалне конкуренције.

Зоран Вуковић из ЕРС позвао је грађане да штеде струју.

"Апелујме да се штеди струја, јер сваки уштеђени киловат ми можемо продати даље по тржишној цијени, а из тог новца даље улагати у систеем и тиме осигурати снадбијевање за будуће деценије", рекао је Вуковић.

Он је појаснио да су се са глобалном енергетском кризом смањили и притисци за декарбонизацију која је могућа само ако се има енергетска сигурност.

"Осим тога, Европа у карбонизацији учествује са 22 одсто, БиХ занемаривих 0,07 одсто", додао је Вуковић.

Предсједник Савјета страних инвеститора Подручне привредне коморе Бањалука Един Дацић рекао је да је потребно смањити пореска оптерећења и ићи у реформу образовања ка дуалном како би млади људи што прије могли ући на тржиште рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.