Инфлација је ту и неће тако лако нестати

Сматра ово доктор економских наука и професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић, који се више од 40 година бави проучавањем глобалних финансија и економских кретања, а анализирајући посљедња, што се, прије свега, односи на нову одлуку ЕЦБ-а да још једном подигне своје референтне каматне стопе и то на ниво виши од оног из 2008. године, када је свијет потресла велика финансијска криза.

Овај врсни стручњак и финансијски експерт, који је још прије неколико година до танчина предвидио један овакав црни сценарио, сматра да уџбенички рецепт који тренутно користи ЕЦБ у покушајима да сузбије инфлацију на циљаних два одсто неће дати жељене и очекиване резултате, бар не брзе, а што у преводу значи да би се многе европске земље могле врло брзо наћи у дубокој рецесији.

- ЕЦБ само подизањем каматних стопа покушава смањити инфлацију. Они при томе заборављају да ова инфлација није иста у свим земљама чланицама. И та асиметрија је највећи проблем. Други фактор је велика асиметрија у степену задужености унутар еврозоне, а коју је до сада толерисала бриселска бирократија. Подсетио бих, према мастрихтском критеријуму она не би требало да буду већа од 60 одсто БДП-а. Ми последњих година имамо ситуацију да су након пандемије и огромног штампања новца поједине земље прешле ту границу и то у великој мери. У таквим околностима ЕЦБ би требало да мисли шта ће бити и са тим презадуженим земљама да не би дошло до банкрота, а што они не раде - каже Ђукић.

Додаје и да је у виду потребно имати и трећи, врло битан фактор, који је фундаменталан још од оснивања еврозоне. Како је појаснио, многе земље су се нашле у овом елитном друштву иако им ту није мјесто.

- Када све ово узмемо у обзир, само рестриктивно подизање каматних стопа не може дати позитивне резултате, а да при томе не дође до великих економских потреса, које ће на својој кожи највише осетити обични људи - категоричан је Ђукић.

Наводи и да је теза челника централних банака, који су сматрали да се ради о пролазном феномену, била одмах у почетку погрешна, јер она није била резултат вишка тражње над понудом, већ су сада присутни и многи други улазни фактори, попут нарушених ланаца снабдијевања, али не треба заборавити ни на такозвану трошковну инфлацију, за коју Ђукић каже да ју је врло тешко лијечити.

- Трошковна инфлација се не може лечити монетарним мерама, како се то сада покушава урадити. Може се смањити тражња и произвести рецесија, али резултата неће бити. Наравно, ту је и увозна инфлација. Када подвучемо црту, онда можемо видети да процес глобализације у овим ванредним околностима има изузетно високу цену. Иако се за Немачку увек говорило како је она европска локомотива, испоставило се да ни ова моћна држава нема потпуну контролу над свим својим стратешким секторима. Зато сам и мишљења да ће ова трошковна инфлација веома дуго егзистирати, јер једном прекинути ланци снабдевања и пад производње не могу се брзо компензовати - истакао је Ђукић.

Оно што је интересантно јесте да је ФЕД за сада обуставио ново дизање каматних стопа. Челни људи ове банке очигледно су схватили да су дошли до границе која пријети да то темеља уздрма америчку економију. За разлику од њих, ЕЦБ је наставио с рестриктивном политиком те је већ најављено и ново повећање, које би се могло десити у јулу или септембру ове године. Уколико до тога и дође, да ЕЦБ и у наредном периоду повиси каматну стопу, то би значило да је у протеклих годину дана ова банка камате повисила за чак 4,25 одстотних поена, што је најбрже повећање у историји.

Све ово ће се, како наводе економисти, негативно одразити и на земље у региону, па и саму БиХ. Након што смо на поклон добили увезену инфлацију, сада нам пријети и увезена рецесија, јер многи домаћи привредни субјекти извозе своју робу и производе на тржиште Европске уније. На ово упозорава економиста и финансијски експерт Александар Љубоја.

- Као прво, треба знати да ова инфлација није никакав монетарни феномен, те се због тога и не може лијечити на постојећи начин. Она је, прије свега, геополитички феномен. Европљани су се прво одрекли јефтиних руских енергената, а сада желе да прекину и било какве трговинске везе с Кином. Када томе додамо да финансијске одлуке доносе не тако паметни људи из ЕЦБ-а, имамо овакву катастрофалну ситуацију. Присјетимо се само неких њихових ранијих потеза, од нултих каматних стопа до енормног штампања новца. На тај начин њихова привреда је лагодно и без проблема функционисала у неком протеклом периоду. Сад је све дошло на наплату. Али они знају шта да раде. Ново подизање камата није ништа друго до потез очајника - сматра Љубоја.

Тврдње да су европске земље у такозваној техничкој рецесији, он назива "класичном будалаштином", наводећи како сви економски показатељи говоре да су ове земље у све дубљој рецесији. Како каже, више од 5.000 предузећа у Њемачкој већ је поднијело захтјев за банкрот. Међу њима, каже, сигурно има и купаца производа и сировина са наших простора.

- Један број наших домаћих предузећа врло брзо ће се суочити са смањеним обимом наруџби и падом производње. Вјерујем да ће све ово утицати и довести до тога да поједине домаће банке значајније повећају своје камате, што би нас могло довести у проблем због немогућности нових инвестиционих циклуса. Наша срећа, тржиште БиХ је релативно плитко и жилаво, тако да сам убијеђен да ова криза ипак неће у толикој мјери угрозити наш стандард, бар не у толикој мјери као у Европи - додао је Љубоја.

Статистика

Да ствари не иду у баш добром правцу, говоре и званични подаци. Према посљедњим подацима које је објавио Евростат, годишња стопа инфлације у еврозони је износила 6,1 одсто, што је и даље далеко од циљаних два одсто. Оно што брине јесте да је у она у Пољској и Чешкој око 12,5 одсто, а у Мађарској чак 21,9 одсто. Цијене енергената су на годишњем нивоу пале за 1,8 одсто, али је дошло до новог раста цијена хране - за 12,5 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.