Индиректна пријетња САД-а: И Србији санкције уколико буде помагала Српској?!

Овако би се могла протумачити недавна изјава помоћника државног секретара Сједињених Америчких Држава за европска и евроазијска питања Џејмса О' Брајена да су санкције могуће за подршку санкционисанима.

"Наше тренутне санкције поручују да свако ко пружа материјалну подршку одређеној особи или институцији која је под санкцијама, подложан је могућим санкцијама", навео је он говорећи о казненим мјерама које је његова земља увела физичким и правним лицима у Републици Српској.

Србија континуирано помаже Републику Српску, а кроз разне пројекте инвестирала је око 100 милиона евра. То се могло чути и почетком мјесеца, када је предсједник Србије Александар Вучић био у Станарима гдје је отворен дом здравља изграђен средствима Србије.

"Наша је обавеза да будемо уз свој народ у Републици Српској и када је лепо и када је тешко. Ми ћемо колико можемо да помогнемо и помагаћемо", рекао је тада Вучић.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик објашњавао је у неколико наврата да је, без обзира на то што су исплате плата и пензија редовне, постоји организовани формално-неформални притисак на финансијски сектор Републике Српске.

Поред тога што су Американци увели санкције управо Додику, његовој породици и најближим сарадницима, таргетиране су и фирме које је Вашингтон препознао као "његове" и оптужио га да је преко њих "извлачио новац". Управо та предузећа која су запошљавала велики број људи радила су и са институцијама Српске, а увођењем санкција блокирани су им рачуни и дошло је до проблема са трансакцијама.

Такође, банке су почеле да одбијају да предузећима која су на "оптужници" отварају рачуне. Дошло је и до тога да људи који су под санкцијама не могу да примају плату у банкама гдје су им рачуни, па је пронађено алтернативно рјешење да примања добијају преко поште.

Некадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић истакао је за "Новости" да притиске из САД на Републику Српску, а самим тим и Србију види у пакету са оним коју су везани за Косово и Метохију.

"САД имају хитну потребу да се стабилизује ситуација на Балкану на начин на који они желе, што би отприлике могао бити мат у два потеза. Важно је да испослују што брже финализовање питање независности Косова, а ми само да аминујемо и зато се врше притисци и биће их још, биће све непријатнији споља и изнутра", навео је Јовановић.

Он додаје да је план и да се пређе још јаче на Републику Српску, односно још директније на централизацију БиХ и што брже укључивање у евроатланске интеграције.

"Они стављају јавно до знања да би то био пожељан крај и више то ни не крију. Санкције Српској су део намера да се БиХ, упркос Дејтонском споразуму централизује", каже Јовановић.

Он је навео да је разлог за америчке притиске то што желе да ријеше ситуацију на Балкану, како би онда раскомоћени могли да се суоче са великим изазовима на истоку.

"А, изазови су алармантни, поготово у сусрет самиту БРИКС у Казању. Око 20 нових чланица чека на прикључење, а међу њима и једна која је део алијансе - Турска. Ми треба да останемо на позицијама одбране националних интереса, сада нисмо потпуно усамљени као некада, промене у међународним односима се дешавају. Уколико одустанемо од КиМ и Републике Српске одустали смо од себе", истиче Јовановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.