Именовање Вехабовићевог насљедника велики тест
САРАЈЕВО - Мандат судије Европског суда за људска права Фариса Вехабовића истиче крајем ове године, а на конкурс за избор новог судије који је расписало Министарство иностраних послова пријавило се 13 кандидата и њихове кандидатуре су прослијеђене Предсједништву БиХ, које до 11. фебруара треба да одлучи која три имена ће бити предложена Савјету Европе.
Потврдили су ово за “Глас Српске” у Министарству иностраних послова (МИП) БиХ и додали да о конкретним именима тренутно не могу дати више података. Како нам је објашњено, за сада је све обављено у складу са свим процедурама.
Свака држава чланица именује по једног судију на мандат од девет година, а он не може бити обновљен. Процедура избора судије Европског суда за људска права је веома стриктна и треба да у потпуности одговара успостављеним правилима Комитета министара и Парламентарне скупштине Савјета Европе.
- Према наведеној процедури, БиХ треба да достави Савјету Европе на даљу процедуру избора листу три кандидата. Након појединачних интервјуа са наведеним кандидатима од стране надлежног комитета, Парламентарна скупштина Савјета Европе ће на пленарном засједању у јуну 2021. године гласањем изабрати судију Европског суда за људска права - истакли су из МИП-а.
Предложени кандидати треба да буду особе високих моралних квалитета и да испуњавају услове за обављање високих судских функција или да је ријеч о међународно признатим правним експертима.
Због недавне кандидатуре Јасмине Ћосић Дедовић за судију Међународног кривичног суда, када су прекршене бројне процедуре од стране Министарства иностраних послова, стручњаци апелују да се такав сценарио не смије дозволити и код овог именовања те да институције треба да поврате свој углед у међународним круговима.
Судија Окружног суда у Бањалуци и професор уставног права Милан Благојевић каже за “Глас Српске” да се не смије допустити политизација овог питања и да у ову, али и друге међународне институције, треба именовати најкомпетентнији кадар.
- Изабране судије представљају и себе, али и БиХ и због тога је врло важно да се ово не поставља као политичко, већ искључиво као професионално питање. Иако је код нас у много тога умијешана политика, ипак не смије се допустити као у случају судије Јасмине Ћосић Дедовић да је једна страна у БиХ потпуно незадовољна и да се на тако груб начин крше све процедуре - истакао је Благојевић.
Он додаје да би било добро да при таквим именовањима више буде укључена и шира, стручна јавност, што би предуприједило неке претходне ситуације.
- Предсједништво води спољну политику и ту нема ништа спорно, али било би добро да се законски или на други начин уреди да у оваквим питањима не одлучују само чланови политичке институције, већ и да код таквих именовања буду укључени правници. Име судије Европског суда, али и других међународних институција не треба да буде плод политичког договора, већ треба да буде предложена личност са високом моралним и стручним квалификацијама – закључује Благојевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
