Игре без граница о имовини

Одмах у првом члану предложеног акта стоји да се тим законом регулише својина на непокретној имовини која служи као средство вршења и спровођења јавне власти, а коју користе субјекти који врше ту власт од потписивања Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

- Субјекти јавне власти су Република Српска, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавне установе и друге јавне службе чији је оснивач Српска, односно јединица локалне самоуправе - наведено је у приједлогу закона.

Надаље у приједлогу закона стоји да непокретна имовина као и расподјела, управљање и располагање њом, од стране субјеката јавне власти, утврђује се посебним законом.

- Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти - стоји у приједлогу закону.

Спољни члан Одбора за уставна питања Народне скупштине РС Милко Грмуша навео је да се поменути закон о имовини скоро ништа не разликује од претходна два која су усвојена у парламенту.

- Питање имовине уређено је Дејтонским мировним споразумом. Она припада ентитетима. Прича о државној имовини је безобразна подвала међународне заједнице, јер иста та међународна заједница и замјеник високог представника, који је и супервизор за Брчко прије неколико година иницирао усвајање закона о јавној имовини Брчко дистрикта, су комплетну јавну имовину прогласили власништвом Дистрикта - казао је за “Глас Српске” Грмуша.

Република Српска је, сматра Грмуша, предуго прихватала неправна мишљења ОХР-а, Уставног суда БиХ када је ријеч о овој теми.

- Мислим да је Уставни суд када је ријеч о индивидуалним грађанским предметима имао добре одлуке, претежно, али када је год неко политичко питање они апсолутно губе све правне аргументе из видокруга и доносе одлуке у складу са оним што политичко Сарајево од њих очекује - поручио је Грмуша.

Надаље сматра да читаву сагу о непрестаном усвајању нових-истих закона у Народној скупштини РС треба обуставити.

- Свакако је сада донесен овај закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ на територији Републике Српске - закључио је Грмуша.

Републички званичници од почетка тврде да је имовина Српске она која се налази на њеној територији, а да институције на нивоу БиХ могу да је користе ако за то има потребе, јер је тако наведено у Дејтонском споразуму, односно Уставу БиХ.

Посланици републичког парламента први пут су Закон  о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти усвојили у фебруара 2022. године. Тај закон објављен је у априлу прошле године и требало је да ступи на снагу осам дана касније, али је Кристијан Шмит само дан уочи ступања на снагу донио налог о обустављању примјене тог закона, а Уставни суд БиХ је 22. септембра прошле године закон прогласио неуставним и ставио га ван снаге.

Други пут је закон истог назива усвојен 28. децембра 2022. године и након што је предсједник Српске Милорад Додик потписао указ он је објављен у “Службеном гласнику” 20. фебруара ове године. Шмит је поново посегнуо за истом одлуком, као и у првом случају, јер је 27. фебруара донио исту одлуку као и у претходном случају када је ријеч о поменутом закону. Уставни суд БиХ је на захтјев бошњачког и хрватског члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића и Жељка Комшића 2. марта ове године донио одлуку којом се ставља ван снаге Закон непокретној имовини, која се користи за функционисање јавне власти.

Оптужница

У “Службеном гласнику РС” почетком јула објављени су укази предсједника РС Милорада Додика о проглашењу закона којима је предвиђено да се одлуке високог представника не објављују у “Службеном гласнику РС” и да се одлуке Уставног суда не примјењују на територији Српске.

Због таквих потеза Тужилаштво БиХ је формирало предмет против Додика и в.д. директора “Службеног гласника РС” Милоша Лукића и подигло оптужницу, коју је Суд БиХ након дораде у Тужилаштву и прихватио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.