Идеологија зла није побијеђена 1945.

Истакао је ово директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић, отварајући јуче дводневну међународну научну конференцију под називом “80 година појма геноцид - Студија случаја: Геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ”. Како је појаснио она је организована уочи 80. годишњице објављивања књиге Рафаела Лемкина, којом је на правни и научни начин утврђено, дефинисано и доказано постојање геноцида као ултимативног злочина који једна група може да почини над другом групом.

Предсједник Управног одбора Музеја жртава геноцида Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован овом приликом је показао прво издање ове књиге, наводећи да је то књига у којој је формиран појам геноцида као и да је међу примјерима за геноцид наведена ситуација Срба у НДХ и ситуација српског народа у окупираној Србији. Сматра да је неспорно да се на простору НДХ десио геноцид, али и да је важно отворити питање природе злочина ван НДХ. Он је подсјетио да је Црна Гора донијела резолуције по којима су покољи и масакри у Велици и Долу проглашени геноцидом и изнио мишљење да би било добро то расправити.

Владика Јован је указао на то да постоји велики проблем у научном приступу холокаусту и геноциду уопште и да за многе српске историчаре рат врло често почиње 6. априла 1941. године, што је озбиљна и груба грешка.

- Рат, наравно, почиње 1. септембра 1939. године, а систем терора у Трећем рајху чији је део био систем терора у НДХ почиње већ 1933. формирањем логора као што је Дахау. Коначно у Равенсбрику је у јесен 1941. био Макс Лубурић са својим сарадницима да се научи како се формира и води концентрациони логор - рекао је он.

Указао је и на важност бављења појмом геноцида, јер смо на на овим просторима још “дубоко оштећени појмом Владимира Дедијера из 1981. године”, који се након тога учврстио као апсолутни ауторитет за ово питање.

- Термин геноцид који је дао Лемкин сматран је недовољним и нова формулација геноцида је повјерена Жан Полу Сартру, који је дошао са једном ужасно широком дефиницијом која је укључивала све и свја и када се Дедијер вратио у Југославију он је тим својим ауторитетом и са том новом дефиницијом збунио историчаре и правнике и ми ту збуњеност имамо до данас - рекао је владика Јован.

Како је рекао, када се говори о Србима “први знаци чуђења” су се појавили када су Антун Милетић и Дедијер објавили књигу “Геноцид над муслиманима”, која се односила на страдање муслимана у Фочи 1941/42, а онда “са употребом дефиниције геноцида за злочин у Сребреници”.

- То је тек онда подстакло стручњаке Србе да кажу, како је могуће, па дефиниција каже то и то, а не осврћући се на то што је до јуче Сартрова дефиниција била оперативна код свих - рекао је владика Јован.

Он се успротивио и инсистирању на неприкосновености пресуде Хашког трибунала у случају Сребренице, истичући да је и чувени Нирнбершки суд “такође био чиста политика”, о чему свједочи “неетички проблем” пуштања на слободу правоснажно осуђених ратних злочинаца да би формирали њемачке оружане снаге Бундесвер. У одговору на излагање једног од учесника владика Јован је рекао да је помиловање њемачких официра одговорних и за злочине у Србији почело кад је кренуо хладни рат, формиран НАТО и када су били потребни официри да формирају Бундесвер, као и тада западноњемачку обавјештајну службу БНД.

- Данашњи Бундесвер формирали су људи који су осуђени на Нирнбершком процесу и другим процесима и потом након две, три, четири године ослобађани да би формирали Бундесвер. И то су људи који су директно овде убијали. Израчунали смо да су ови који су побили људе на Сајмишту добили по пола дана за сваког мртвог човека кога су убили - рекао је владика Јован. Указао је и на то да, имајући то у виду, не може говорити о постојању етике суда и правде и оцијенио да се посљедице такве неетичности протежу до данашњих дана.

- И шта је последица? Генерал Клаус Науман 1991. је америчком амбасадору, који ми је то касније пренео, рекао: “Ми смо дошли у Југославију да се светимо”. Мени је то рекао лично немачки генерал у Призрену. И ви очекујете од такве структуре да буде судски хладне главе на суђењу за Сребреницу - рекао је владика Јован.

Скуп је иначе посвећен разматрању правних, историографских и других академских дефиниција појма геноцид кроз призму злочина извршених над Србима, Јеврејима и Ромима на територији НДХ, самим злочинима почињеним на том простору, контексту у којем су се одиграли, драматичним посљедицама које су злочини проузроковали и трагичном насљеђу које су оставили.

Судови

Директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић указао је на то да од завршетка Другог свјетског рата није постављена прецизна и концизна дефиниција геноцида. Навео је и да не може да се сложи са појединим ставовима да геноцид могу дефинисати једино судови зато што то нити је могуће, нити је икад било историјски реално.

- Колико год причали о независности правосуђа, оно је увијек под ингеренцијом власти. А ако бисмо прихватили такав став, онда бисмо морали и све пресуде разних инквизиторских судова - закључио је Нуждић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.