И Приштина стаје на европски пут БиХ?

Берлински процес је успостављен 2014. као платформа за јачање сарадње између земаља западног Балкана и ЕУ и представља, како се истиче, кључни корак ка припреми земаља западног Балкана за чланство у ЕУ. На самитима, који се одржавају најмање једном годишње, састају се високи званичници земаља западног Балкана и њихових партнера, уз присуство представника ЕУ институција, међународних финансијских институција и цивилног друштва.

Посљедњи састанак одржан је јуче у Берлину, гдје је потписана Декларација подршке Акционом плану за заједничко регионално тржиште и са којег је, између осталог, опет поновљено да је западни Балкан неизоставан дио Европе и да Унија жели под својим окриљем и ове земље, иако је чињеница да, откако је формиран овај процес, нити једна земља није постала чланица ЕУ.

Уз поједине оцјене да је састанак протекао добро, уз одређена пецкања, из Републике Српске је поручено да тај процес није дао очекиване резултате, али и да се на путу ка ЕУ стално нешто испоставља као услов.

Међу првима је реаговао управо предсједник Републике Српске Милорад Додик који је казао да се ниједна земља са Балкана није снажно приближила ЕУ за десет година Берлинског процеса, нити има изгледа да се то деси у наредних пет година.

Додик је истакао да се покушава нешто изгурати, али није сигуран да се било шта позитивно осјетило за десет година. Он је навео да се сада све своди на причу о томе да БиХ дозволи улазак становника са самопроглашеног Косова са личним картама, напоменувши да БиХ није признала ту лажну државу и да не може да на бази тога прихвати никакву врсту приче осим званичних односа са Србијом.

- Они који желе да долазе овдје могу да то чине путем докумената које издаје Србија и то није никакав проблем. Међутим, видјели смо да од Берлинског процеса постоје неки притисци те врсте које је немогуће ријешити све до тренутка док БиХ не призна Косово и Метохију, ако се то икада догоди - рекао је Додик за РТРС.

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић рекла је да у оквиру Берлинског процеса није забиљежен значајнији помак након добијања кандидатског статуса и почетка преговора БиХ за чланство у ЕУ.

- Чињеница јесте да имамо Берлински процес који се више од 10 година “вуче” када је ријеч о западном Балкану, те да није забиљежен помак осим добијања кандидатског статуса и почетка преговора. У овом смислу ствари зависе и од ЕУ, односно колико ће успјети да покаже опредијељеност, спремност и жељу да земље западног Балкана буду интегрисане у Унију - рекла је Цвијановићева.

Истакла је да ће доста тога зависити од политичких опредјељења и догађаја, као и економских дешавања у оквиру ЕУ.

- Не треба да се лажемо и да кажемо да све зависи од нас. У оквиру Берлинског процеса постоје ствари које смо већ имали, а то значи обнављање одређених споразума, протокола и слично - рекла је Цвијановићева и навела да у региону нема довољно политичког разумијевања, иако постоје економске везе и инфраструктурна повезаност, али све то није довољно да би се рекло да је успостављен баланс.

Цвијановићева је навела да се на европском путу очекују наредни кораци након добијања кандидатског статуса.

- Генерално, дато је зелено свјетло за почетак преговора, али нисам велики оптимиста да ће се све дешавати неком великом брзином. Из Републике Српске инсистирамо да је све могуће уколико се поштује Устав и када су сви укључени у процесе. То ће бити наш став и даље и ту нема никаквих узурпација, а разумијемо и чињеницу да ствари морају бити координисане - рекла је Цвијановићева.

Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац изјавио је за Срну да Берлински процес деценију након успостављања није дао ни очекиване, ни жељене резултате и указао да, иако су направљени одређени помаци, ова платформа није изродила проширење “европске породице”.

Кошарац је нагласио да је, за разлику од Берлинског процеса, “Отворени Балкан” једина регионална иницијатива чији су резултати неспорни, конкретни и видљиви, посебно са аспекта привреде.

- Када питате привреднике о “Отвореном Балкану”, њима је сасвим јасно какве бенефите доноси ова иницијатива, за разлику од Берлинског процеса, који ни након деценију постојања није одговорио на кључне изазове - рекао је Кошарац.

Професор међународних односа Милош Шолаја за “Глас” каже да условљавања од стране ЕУ трају готово од 1999. године, када је БиХ својевољно рекла да жели да буде дио Уније, нагласивши да “када улазите у нечију кућу, тај неко и поставља правила”.

- Не треба да чуди да ЕУ поставља неке услове. Да ли ћемо их испунити, да ли су они коректни, да ли треба водити неке друге политике овдје, то треба јасно рећи Унији, а прилика за то је и Берлински процес који је једно вријеме био замро. БиХ и сада већ доживљава одређене казне, односно санкције, налази се на репу процеса за ЕУ, једини нисмо добили средства по основу плана раста. Очигледно је да БиХ пада на својим унутрашњим проблемима, а ЕУ то не разумије и једноставно гура неке ствари, тако да ће ово, када је ријеч о БиХ, бити само један у низу самита који неће донијети неки велики резултат јер се своди на то да ли смо ми спремни да се договоримо и да на том основу трасирамо пут за ЕУ - рекао је Шолаја.

Одлука Куртија

Влада такозваног Косова са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем на челу одлучила је да једнострано укине визни режим за грађане БиХ. Курти је јуче прецизирао да ће визни режим бити укинут од 1. јануара, тако да ће грађани БиХ са личним документима моћи путовати на тзв. Косово.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.