И данас живе посљедице Ешдауновог терора

Тврде то саговорници “Гласа Српске” који су се на удару Ешдауна нашли прије 20 година, али и додају да све то показује да је БиХ одавно ништа друго до међународни протекторат. 

Ешдаун, који је високи представник у БиХ постао 27. маја 2002. године, а ту функцију обављао је до 30. маја 2006. године, подржавао је међународну интервенцију у БиХ, а остао је познат по томе што је смијенио највећи број званичника - 90, углавном из Републике Српске.

Црни 30. јун

Ешдаун је само у једном дану, тачније 30. јуна 2004, смијенио чак 59 јавних и партијских функционера, углавном чланова СДС-а. На његовом удару тада су се нашли и предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Калинић, те министар унутрашњих послова Зоран Ђерић, као и још 57 државних и политичких функционера, директора предузећа и административних службеника, међу којима 49 функционера СДС-а.  На “црну листу” додао је још 13 имена осумњичених за подршку оптуженима за ратне злочине те замрзнуо банковне рачуне за три лица и 60 општинских одбора СДС-а. Од седам високих представника бонска овлашћења је највише користио Ешдаун који је наметнуо чак 430 одлука.

И двије деценије након терора Ешдауна у БиХ исто је стање. Исти потези. 

И као прије 20 година, на удару је углавном само Република Српска, односно њени званичници. Тако је Канцеларија за контролу имовине странаца америчког Министарства финансија увела у овом мјесецу санкције за седам субјеката, те власника “Инфинити групе” Ђорђа Ђурића и генералног директора компаније “Калдера” Миленка Чичића који, како је наведено, представљају главне изворе прихода за предсједника Републике Српске Милорада Додика и његову породицу. 

На  најновијој америчкој листи нашле су се и фирме “Инфинити интернешнел група”, “Проинтер”, “Калдера”, “Инфинити медија”, “К-2 аудио сервис”, “Уна ворлд нетворк” и “Сиријус 2001”. 

Шта ће бити са тим фирмама, које запошљавају око 800 радника у Српској, још нико није дао прецизан одговор. Банке су почеле да им гасе рачуне због санкција САД, а тиме је неизвјесна и егзистенција и посао на стотине радника које оне запошљавају.

Ни “Д” од  демократије

Зоран Ђерић, којег је 30. јуна 2004. године смијенио Ешдаун, наводи да садашње санкције које САД уводе домаћим званичницима, али и фирмама подсјећају на догађаје који су се дешавали прије двије деценије.

- Вријеме Ешдауна било је једно од најцрњих времена владавине међународних представника у БиХ.  Оно што се послије њега дешавало мање је више било исто, али мислим да је његов период овдје био један од најлошијих. Све оно што се дешава данас подсјећа на та времена - казао је “Гласу” Ђерић.

Наглашава да 30 година од завршетка рата на нашим подручјима скоро да се ништа није промијенило. 

- Представници међународне заједнице дубоко су инфилтрирани у доношење кључних одлука у БиХ. И све док представници три народа не сједну за један сто и договоре се о кључним елементима БиХ, како она почива и како је планирана да почива на Дејтонском мировном споразуму, нисам оптимиста да ће се ствари у овом смислу мијењати - поручио је Ђерић.

Наводи и да од надања да ће БиХ остварити велики напредак на путу придруживања ЕУ нема ништа те да она и даље остаје само црна рупа на карти Европе.

- БиХ је одавно међународни протекторат. Далеко је од демократије и оног најбитнијег, оног што стално говоримо, а то је да домаћи представници треба да преузму управљање БиХ, а никако представници међународне заједнице - закључио је Ђерић. 

Иживљавање 

На удару Ешдауна међу првима нашао се Милован Бјелица који је још 7. марта 2003. смијењен са позиције предсједника Скупштине општине Источно Сарајево. 

- Санкције још тада увели су ми Европска унија и Америка. Образложење је било да помажемо у скривању првог предсједника Републике Српске  Радована Караџића и да ће мјере бити на снази све док не буде ухапшен или док високи представник другачије не одлучи. Годину касније, односно 2004. по истом основу санкционисан је и сам СДС. Са хапшењем Караџића 2008. године све те санкције требало је да буду стављене ван снаге, али, нажалост, нису до дан-данас - казао је “Гласу” Бјелица.

Двадесет година након тих санкција, наводи он, ситуација је постала још и гора.

- Ми смо тада имали право на рачун у банци. Могли смо да примамо личне дохотке, али нисмо могли да радимо у јавним институцијама. Приватним послом смо се могли бавити. Сада, са проширењем санкција од стране САД, погашени су жиро рачуни у банкама свима који су се нашли на тој америчкој листи. Угрожено је њихово основно људско право, право на доходак  - наводи Бјелица и додаје да понашање Америке представља ништа друго до иживљавање над Републиком Српском и њеним грађанима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.