И даље се избјегава провјера имовине судија и тужилаца

Подсјећања ради, измјенама Закона о ВСТС-у које су усвојене под притиском Европске уније као један од услова за отварање преговора било је предвиђено да одјељење које би провјеравало имовину судија и тужилаца буде успостављено крајем децембра прошле године. С обзиром на то да се већ тада видјело да од тога неће бити ништа, рок, односно Закон о ВСТС-у је поново мијењан и рок је помјерен на 23. март, а када је постало јасно да ни то неће бити могуће, рок је измјенама Закона помјерен на 28. фебруар 2025. године. Измјене и допуне Закона о ВСТС-у којима се рок помјера на крај фебруара усвојене су на посљедњој сједници Дома народа Парламентарне скупштине БиХ која је одржана у петак, 19. јула.

"Одјељење има обавезу да врши формалне провјере, односно да ли су извјештаји о имовини достављени и у потпуности попуњени, затим редовне провјере те додатне провјере, којима се провјерава тачност података. Одјељење је предвиђено измјенама и допунама закона, али због недостатка функција још увијек није оформљено", рекао је Дамјан Ожеговић из "Transparency Internationala".

Он каже да је проблем у томе што се имовински картони и провјере не односе на чланове породица носилаца правосудних функција који не живе са њима у истом домаћинству, али и обавеза да се не прикупљају подаци о рачунима из банака, већ да су банке и друге институције ове природе у обавези да само потврде да ли стање рачуна наведено у извјештају одговара стварном стању рачуна, или да ли лица обухваћена изјавом имају непријављен рачун или други финансијски производ, пишу Независне.

"Одјељење за провођење поступка по извјештајима ВСТС-а прво прикупља информације из електронских евиденција, а тек ако то није могуће са захтјевом се обраћа правном или физичком лицу које посједује те податке", рекао је Ожеговић. 

Иначе, прича о имовини судија и тужилаца и неопходности да се она учини доступном јавности почела је прије више од десет година, међутим до данас на том пољу мало тога је урађено. Још 2018. године ВСТС усвојио је Правилник о подношењу, провјери и обради финансијских извјештаја судија и тужилаца. Тај Правилник пред Агенцијом за заштиту личних података "оборило" је Удружење судија. Касније ВСТС је поднио тужбу против тог рјешења Агенције, али је Суд тужбу одбио. У пресуди је наведено да ВСТС "нема законски основ за такву обраду финансијских извјештаја". Сада, као што је Ожеговић рекао, проблем је новац, тако да је питање да ли ће до краја фебруара одјељење које би било надлежно за имовину судија и тужилаца профункционисати.

Иначе, БиХ је једна од ријетких земаља у региону и добром дијелу ЕУ у којој се имовина судија и тужилаца не провјерава нити је доступна јавности. Након једног истраживања из 2020. године, Парламентарна скупштина БиХ објавила је податке о појединим земљама, па тако у Бугарској, рецимо, све судије и тужиоци дужни су пријавити финансијско стање и своју имовину као и имовину супружника, односно ванбрачног партнера и малољетне дјеце. Провјера те имовине врши се у року од шест мјесеци, а прописане су и казне за кашњење од 300 до 3.000 КМ, односно 10.000 КМ за поновљени прекршај. За неподношење пријаве казна је од 3.000 до 6.000 КМ, а поновљени прекршај такође 10.000 КМ. У Бугарској имовина судија и тужилаца доступна је јавности путем веб-странице.

Такође, судије и тужиоци и у Хрватској у обавези су да подносе извјештаје о својој имовини, имовини супружника и животног партнера као и малољетне дјеце, али и важније промјене, односно повећање или смањење имовине у износу већем од 25.000 КМ. Подаци о имовини судија и тужилаца су доступни јавности, али је недостављање извјештаја прекршај, и судије и тужиоци често добију само опомену.

Обавеза достављања извјештаја о имовини прописана је и у Италији и Словенији, међутим у Италији недостављање пријава није укључено у попис дисциплинских прекршаја и недостаје снажнија контрола јавности. У Словенији сви професионални званичници, од локалне заједнице до државног парламента, дужни су пријавити своје имовинско стање, међутим имовина судија и тужилаца, за разлику од парламентараца, начелника градова и општина и чланова Владе или Уставног суда, није од значајнијег интереса јавности, тако да се јавно не објављује.

У Њемачкој не постоје посебни захтјеви, дужности или прописи за судије, односно тужиоце и њихову родбину да подносе пријаве о имовини, међутим њемачке власти истичу да се именовање државног службеника или судије, односно тужиоца у правилу може узети у обзир само ако су финансије кандидата за ту дужност уредне. Прије именовања кандидат за судију, односно тужиоца мора пружити информације у ту сврху, а опште је правило да се судије и тужиоци могу бавити плаћеном споредном дјелатношћу само уз претходну дозволу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.