Хрватска одредила датум од када ће одлагати радиоактивни отпад на граници с БиХ

Досадашњи истражни радови и мјерења на локацији не указују на могуће негативно рјешење у студији утјецаја на околину, али као коначну потврду прихватања локације Черкезовац за Центар за збрињавање радиоактивног отпада причекаћемо анализу и интерпретацију проведених истраживања у склопу студије, чији ће резултати бити јавно доступни, кажу у Министарству, преноси Дневник.хр.

Студија ће, истичу, прописати мјере заштите околинуа којима се спречавају негативни утјецаји приликом рада складишта радиоактивнога отпада.

У току је израда безбједносних анализа и идејног пројекта за потребе исхођења локацијске дозволе, а Министарству је предан захтјев за одређивање садржаја студије утјецаја на околину.

Током марта проведен је јавни поступак одређивања садржаја студије утјецаја на околину, који укључује прикупљање мишљења и коментара јавности и надлежних тијела Хрватске и БиХ.

У Министарству је у току анализа запримљених мишљења, почетак изградње центра планирају током 2025., док је планирани почетак рада предвиђен за 2026. годину.

На локацији су завршени истражни радови и одређивање нултог стања радиоактивности у околину, у склопу којег је постављена мјерна постаја за мјерење амбијенталне брзине дозе.

Постављене станице

Сеизмолошке станице постављене су на локацији центра те на локацијама Рујевац и Побрђани и укључене су у хрватску мрежу сеизмографа и акцелерографа Сеизмолошке службе РХ.

Такође је осигуран пренос података у реалном времену Сеизмолошкој служби у Загребу и Републичком хидрометеоролошком сервису у Бањалуци.

Али Министарство упозорава како се "након састанака с БиХ страном може закључити да не постоји ни најмања спремност за доказивање да пројект неће имати утјецаја на околину, без обзира на то што сви стручни аргументи, као и прелиминарни резултати истражних радова, указују да не постоји прекогранични утјецај током редовног погона складишта".

Премијер Хрватске Андреј Пленковић 20. јуна на заједничкој сједници хрватске Владе и Савјета министара БиХ поручио је да ће Хрватска примијенити највише безбједносне стандарде при изградњи одлагалишта радиоактивног отпада.

Локација одлагалишта је на "брдовитом, ненасељеном подручју на којему би се складиштио низак и средњи радиоактивни отпад из НЕ Кршко", рекао је Пленковић.

Устврдио је да се ради о отпаду "који врло мало зрачи", попут заштитне одјеће, рукавица, крпа и слично, а неће се складиштити истрошено нуклеарно гориво, које припада високом радиоактивном отпаду.

На питање о одабиру локације одлагалишта и близини границе с БиХ, премијер је истакнуо да одлуку о томе Хрватска доноси аутономно.

Али министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац  најавио је да ће тражити подршку ЕУ-а за проналазак нове локације одлагалишта.

Кошарац сматра да је локација одлагалишта неприхватљива јер ће угрозити здравље оближњег становништва те је позвао да се нађе трећа локација.

Рекао је како експертни тим БиХ "није задовољан протоком информација с хрватске стране", а Словенија и Мађарска подржавају босанскохерцеговачке напоре.

Кошарац је такође затражио састанак с високим представником за вањску и сигурносну политику ЕУ-а Жозепом Борељом како би изразио противљење намјери Хрватске да изгради одлагалиште радиоактивног отпада на самој граници с БиХ.

И предсједник Републике Српске Милорад Додик оптужио је Пленковића да неистинитим тврдњама покушава оправдати градњу одлагалишта радиоактивног отпада на Трговској гори и поручио како ће о рјешавању тог питања овисити будући односи БиХ и Хрватске.

И Двор против центра за радиоактивни отпад

Начелник Општине Двор Никола Арбутина изјавио је Хини да су сви у његовој општини против збрињавања радиоактивног отпада у Двору.

- Општинско Вијеће двапут је рекло да је против, грађани су рекли да су против и ја сам као начелник против - поручује Арбутина.

Каже како сваки грађанин у Двору, цијелој Хрватској и свијету има исти став у вези са збрињавањем радиоактивног отпада, а он особно сматра да се отпад треба збринути на мјесту настанка, у Нуклеарној електрани (НЕ) Кршко.

Арбутина истиче да су у стратегији развоја Општине Двор мало и средње подузетништво, еколошка пољопривреда и туризам, па зашто свој потенцијал не би искористили за еколошке производе, који су скупљи од конвенционалних.

Иако им обећавају ренту, Арбутина пита ко ће им платити то што се већ осам година о њихову подручју прича као о мјесту за збрињавање радиоактивног отпада.

"Ко ће купити викендицу поред Уне, ко ће купити земљиште или еколошки производ?" огорчен је начелник Двора.

Министарство најављује доношење Уредбе 

У међувремену, у Министарству привреде и одрживог развоја не посустају, него настављају активности којима настоје увјерити све невјерне Томе да центар неће бити штетан за локално становништво и околину.

Прошле је године у Двору отворен инфоцентар те други у Техничком музеју у Загребу, проведено је неколико конкурса за невладине организације које дјелују на подручју Двора.

Фонд издаје мјесечне публикације о свим новостима везаним уз успоставу центра, а завршена је и израда агроеколошке студије за подручје Двора.

У сарадњи са Заводом за јавно здравство Сисачко-мославачке жупаније у току је провођење низа превентивних програма за мјештане Двора, кажу у Министарству и најављују скоро доношење Уредбе о накнади локалној заједници.

- Све те активности дио су настојања Фонда за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошенога нуклеарног горива НЕ Кршко да се повећа прихватљивост пројекта за локалну заједницу. Вјерујемо да ће у том смислу позитиван корак бити и скоро доношење Уредбе о накнади локалној заједници - истичу у Министарству, преноси Аваз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.