Хрватска не жели ексхумацију јер су у гробовима Срби
БЕОГРАД - Из године у годину је све мање идентификованих лица, која су се водила као нестала у ратовима 90-их година прошлог вијека, а Хрватска једина земља у региону са познатим гробним мјестима, која се не ексхумирају, само зато што су у њима покопани Срби, речено је у Београду на прес-конференцији Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза", поводом 29 година од злочина над Србима у хрватској војној акцији "Олуја".
Предсједник Удружења породица "Суза" Драгана Ђукић је рекла да се као нестало у "Олуји" води још 623 лица, док у Хрватској постоји још око 900 тијела чија идентификација се не рјешава, те апеловала да се расвијетли судибна несталих и за равноправан статус жртава свих националности.
Она је навела да су након Олује убијени Срби покопани у заједничке гробнице, од којих многе нису ексхумиране, те да различити погледи на ратна дешавања, укључујући и хрватску војну акцију "Олуја", не доприносе процесу помирења.
Ђукићева је указала да нема ни оптужница за све који су криви за ратне злочине у "Олуји", а свега неколицина је осуђена неадекватним казнама , те истакла да је породицама српских жртава потребна институционална помоћ у процесима против Хрватске по овом питању.
"Најтеже је када члан породице постане само број. Неко је наредио, привео, убио, све се то мора знати. Да ли ће ико прогооворити, породице су већ уморне од чекања, многи се плаше да причају о страхотама да не би угрозили свој епородице. Неке српске породице су цијеле побијене", рекла је она.
Генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир је указао да Срби из Хрватске нису само прогнани и изгубили најмилије, него им се у Хрватској сада одузима и имовина, под фирмом "сређивања катастарских књига", што је цементирање етничког чишћења.
Он је рекао да сеу Хрватској по питању ексхумација и идентификација готово ништа не ради, да Хрватска не испуњава своје обавезе преузете приликом стуања у ЕУ 2013. године, а данас је чак услов за формирање хрватске владе тај да у њој не буду Срби.
Будимир је рекао да се дешава сваке године од 300 до 400 случајева разних напада на Србе и њихову имовину, а сада је на реду и одузимање њихове имовине, чиме се цементира њихово етничко чишћење.
Будимир је рекао да му је жао што у Декларацији Свесрпског сабора није укључен Бечки споразум о сукцесији, која предивђа да се сва имовина врати на стање прије избијања рата, као и да се недовољно говори о одузимању имовине од Срба у Хрватској.
"Ми се не желимо одрећи свог завичаја и наставићемо да се боримо! ЕУ није ништа учинила да Хрватска испуни своје обавезе, изгледа да је нико не може на то натјерати. Очекујем да Србија нађе начин да се то ријеши", истакао је је Будимир.
Он је указао да је сада број Срба у Хрватској спао на три одсто, а да се може десити да на идућем попису у Хрватској за десет година Срба готово да неће бити.
Будимир каже да се у Хрватској није десио Домовински рат, како тврди Загреб, него је то био класичан грђаански рат, у којем су Срби протјерани.
Политиколог Огњен Гогић истакао је да изгледа да за Србе и српске жртве нема судске правде у региону, ни за "Олују", ни за друге злочине над њима, те да није било политичке воље и интереса у међународној заједници да се на томе истраје.
"Зато што би то довело до кривичне одговорности за нестала лица, а зато и нема ексхумација несталих српских жртава", рекао је Гогић.
Он је истакао да заједно са породицама српских жртава ради на изградњи нове културе сјећања на жртве Олује, и уопште у Хрватској, гдје ће бити фокус не само на имену нестале особе, него и на томе ко је она била, чиме се бавила, шта је карактерише, и по чему ће се памтити, те да ће тај пројекат бити представљен на јесен.
Замјеник комесара за избјеглице Србије Светлана Велимировић је најавила да је припремљена нова стратегија за рјешавање питања избјеглих и расељених лица, која ће на јесен бити усовјена, а од идуће године и примијењена.
Она је рекла говорила о активностима које Комесаријат за избјелгиц епсроводи на стамбеном збрињавању избјеглих из БиХ и Хрватске, наводећи да је прошле године помогнуто 1.673 породице, док је 386 породица помогнуто да економски оснаже.
У име породица несталих обратила се Радмила Крстић, кћерка убијеног Петра Боромисе у "Олуји", члан Управног одбора Удружења породица "Суза", која је рекла да је за незапамћен масакр над четворицом припадника Војске Српске Крајине, међу којима је и њен отац, одговоран Пети корпус Армије БиХ, те да је на основу ЦД дискова видјела да је он био зарољен.
"Имамо право да сазнамо шта се десило и добијемо њихове посмртне остатке, да их сахранимо о нашим правослвним обичајима, да се агонија заврши", рекла је Крстићева, додајући да зна мјесто гдје је њен отац настрадао и да очекује да држава стане иза породица несталих.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
