Храна без ПДВ-а и даље иде у смеће

Данијела Бајић
Храна без ПДВ-а и даље иде у смеће

БАЊАЛУКА - На адресу јавних кухиња и хуманитарних удружења у Српској и ФБиХ, откад су ступиле на снагу измјене закона да се на донирану храну не плаћа ПДВ, стигла је само једна значајнија донација, што значи да велике количине намирница и даље завршавају у отпаду.

Примјена новог закона почела је у другој половини септембра, док је прва донација вриједна око 20.000 марака испоручена почетком октобра.

Међутим храна ослобођена ПДВ-а не стиже до социјално угрожених грађана, а као разлог покретачи ове приче наводе недовољну информисаност произвођача, добављача, али и трговачких ланца који јавним кухињама могу да испоруче оне производе којима је до истека рока трајања остало највише пет дана и да за то буду ослобођени пореза.

Предсједник Хуманитарног удружења “Мозаик пријатељства” у оквиру којег ради јавна кухиња “Оброк љубави” Мирослав Субашић истакао је за “Глас Српске” да на њихову адресу углавном стижу донације фирми које су и прије измјена закона помагале угроженима.

- Колико хране буде бачено због истека рока у БиХ очекивао сам да ће по усвајању измјена прописа, такорећи, на дневном нивоу стизати камиони донација. Међутим то није ни близу мојих очекивања - казао је Субашић.

Додао је да привредници углавном донирају хљеб, саламу, млијеко и млијечне производе.

- Количине које нам стижу ни близу не могу подмирити потребе кухиње, у којој дневно буде послужено између 600 и 800 оброка, а викендом и више од 1.200. У посљедње вријеме код нас по ручак масовно долазе и људи са села, што је невјероватно - казао је Субашић и додао да су му из једног маркета недавно нудили храну којој је рок истекао седам дана, што је за њега било неприхватљиво.

Предсједник удружења “Хлеб живота” Приједор Данко Малешевић казао је да је јавну кухињу која ради под њиховим окриљем заобишла и донација у октобру.

- У једном маркету гдје набављамо намирнице питали смо докле се стигло са донацијама хране која је ослобођена ПДВ-а, а они су нам рекли да о томе ништа не знају. То нас је баш обесхрабрило. С обзиром на то да је наш капацитет ограничен, већ четири-пет година се држимо истог броја корисника и дневно служимо 150 оброка - рекао је Малешевић.

Додао је да им у раду углавном помажу Градска управа Приједор и једна инострана организација.

Генерални секретар Црвеног крста РС Рајко Лазић рекао је да је ова организација одмах на старту послала допис свим произвођачима, дистрибутерима и трговачким кућама ради потписивања меморандума о сарадњи.

- До дана данашњег повратну информацију нисмо добили ни од једног јединог представника. Шта је разлог, заиста не знам - казао је Лазић.

Додао је да свака помоћ добродошла, с обзиром на то колико је у овом времену тешко организовати пословање у јавним кухињама, али и функционисање Црвеног крста.

Директорица програма за филантропију у Фондацији “Мозаик” Аднана М. Чамџић казала је да је главни разлог због којег донације нису кренуле како се очекивало неинформисаност привредних друштава.

- Почетком марта идуће године планирамо да организујемо састанак са привредницима, као и да направимо водич на основу којег ће свима бити много лакше и једноставније да учествују у овој хуманој мисији. Замислили смо да ту прецизирамо која храна може бити донирана, на који начин формулар попуњен и слично - казала је она.

Додала је да ће, између осталог, сазвати све представнике јавних кухиња којима ће предочити како се могу и сами обратити компанијама.

Један од трговачких ланаца који је заинтересован да учествује у овој хуманој мисији је “Фрукта трејд”, чији директор Душан Рељић каже да до сада нису донирали храну која је ослобођена ПДВ-а, јер нису били довољно информисани.

- Свакако ћу се распитати јер нам је циљ да помогнемо социјално угроженим категоријама, као и удружењима и организацијама које им помажу, јер је ова компанија то и раније радила - казао је Рељић.

Према посљедњим подацима Уједињених нација, у БиХ се годишње уништава и баца око 400.000 тона хране.  Компаније које се баве продајом и дистрибуцијом хране униште једну трећину поменуте хране, односно 140.000 тона, а преостале двије трећине бачене хране представља отпад од домаћинстава и појединаца.

Спас

Мирослав Субашић казао је да су им спас ресторани, који све чешће храну која остане доносе у јавну кухињу.

- Такође све више појединаца, који су правили свадбу или неко друго весеље, доносе храну за наше кориснике. То нам много значи, јер све је више корисника - рекао је Субашић. Додао је да и становници, који су имали смртни случај у породици, неријетко доносе пелене и друге стари које су искористиве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана