Хоће ли се и како пораз Макрона и Шолца одразити на Српску
БРИСЕЛ, САРАЈЕВО - Да ли ће побједа странака деснице, те тежак пораз Емануела Макрона у Француској и Олафа Шолца у Њемачкој, у наредном периоду промијенити курс када је у питању политика Европске уније (ЕУ), али и њено проширење, питање је које се поставља након тек завршених избора за Европски парламент.
Саговорници "Независних новина" сагласни су да ће курс удесно, којим би сада могла да иде Европа, свакако утицати на прилике на Старом континенту и Балкану, али и да ће било какве промјене на том путу прво зависити од тога ко је на власти у којој држави, те од тога ко ће чинити нову Европску комисију (постоје неслагања у вези са новим мандатом Урсуле фон дер Лајен).
Када говоримо о томе ко је на власти у којој држави, јасно је да је десница жестоко уздрмала систем, а прва која је то осјетила на својој кожи је Француска, чији је предсједник Емануел Макрон већ најавио ванредне изборе за 30. јун и 7. јул.
Истим путем могла би да крене и Њемачка, али се за сада о томе само спекулише.
Ове двије државе се не спомињу случајно када је у питању било какав поредак у ЕУ, јер се ради о двије најмоћније земље, а њихов заокрет удесно, сматра бивши дипломата Зоран Миливојевић, могао би да промијени европску политичку слику.
"Ако дође до промене власти, у Француској је то врло вероватно, одразиће се на политику Европске уније. Прво на став према рату у Украјини, а онда би се одразило и на став према нама и питања која су од нашег државног и националног интереса, а ту пре свега мислим на статус Републике Српске и на српско питање у БиХ. Наравно, ту је и питање Косова и Метохије, и то би све било за нас у позитивном смислу, јер тренутно није таква ни политика Макрона, нити Левице, нити ових у ЕУ. То исто важи у Немачкој, имајући у виду да је АдФ други. Мада је тамо питање да ли ће доћи до нових избора. Али политика деснице се не може занемарити ни у њиховом случају", каже Миливојевић.
Појашњава да се ефекти промјена неће драстично и директно одразити на Европски парламент, али да свакако хоће на унутрашњу политичку сцену појединих држава, те да ће се то онда пренијети и на политику ЕУ у цјелини.
"Самим тим, пренеће се и на наш простор, имајући у виду да је овај простор од посебног интереса за ЕУ и за Запад. То ће сасвим сигурно да се деси, посебно уколико се овај тренд одрази и на изборе у САД, и уколико тамо победи десница, односно Трамп", наводи Миливојевић за "Независне новине".
Улога деснице у цјелокупној причи даље значи и то да ће државне политике тих земаља више бити окренуте суверенизму, што је, увјерен је Миливојевић, добра ствар за нас.
"Када је реч о Европи, суверенизам је нешто што је наш савезник везано за наше аргументе, за разлику од Зелених, Левице итд. Према томе, победа деснице у Мађарској, Грчкој, Италији и Француској сасвим сигурно се одражава на један позитивнији начин у погледу на наш регион, и питања која су у вези са српским народом. Не знам како ће бити у ФБиХ. Али, они сасвим сигурно нису задовољни резултатима избора и не иде им у прилог јачање деснице, поготово промене политике у Француској и Немачкој", закључио је он.
Денис Авдагић, спољнополитички аналитичар, сматра да се ствари у Европском парламенту неће битније промијенити, упркос напредовању деснице, те је сагласан да на крају све зависи од званичног става шефова држава и влада.
На питање да ли ће се сада евентуално промијенити положај БиХ на ЕУ путу, увјерен је да ћемо и у наредном периоду гледати сличну политику ка питању проширења.
"Оно што ће можда бити битно, а што ћемо једно вријеме морати причекати, јесте састав нове Европске комисије, односно видјети ко ће бити задужен за ресор проширење, што је нешто што утиче на политику ка земљама кандидатима. Али, мање-више, у том смислу према БиХ, некакав статус qуо остаје", рекао је Авдагић за "Независне".
Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја с друге стране истиче да резултати европских избора показују да је Стари континент у кризи и да у политичком смислу скреће удесно. Јасно је, каже, да су власти у Француској, Белгији и Њемачкој сигурно уздрмане, те да све то говори да ЕУ улази у кризу, због чега су потребне неке нове европске политике да би се одговорило на бројне изазове, посебно на украјинску ситуацију.
Милорад Додик, предсједник Републике Српске, европске изборе испратио је честитком мађарској партији Фидес, француској партији Национално окупљање и Слободарској партији Аустрије побједу на изборима за Европски парламент.
За предсједника Србије Александра Вучића на изборима су се десиле велике ствари, посебно у Њемачкој и Француској.
"Плашим се да сам био у праву за све што сам говорио и да нам предстоји тешко време и велико бреме", казао је Вучић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
