Грајф: Ширење истине о Јасеновцу опасна и тешка мисија

Срна
Грајф: Ширење истине о Јасеновцу опасна и тешка мисија

БЕОГРАД- Главни истраживач Института за Холокауст "Шем олам" из Израела Гидеон Грајф рекао је да је ширење истине о Јасеновцу постала опасна, чак и тешка мисија, иако не и немогућа.

-Невјероватно је да је и данас, 22. априла 2023. године, ријеч Јасеновац непозната широј публици, чак и познатим научницима широм свијета, као и судбина југословенских Јевреја која је исто дио Јасеновца - рекао је Грајф на међународној конференцији "Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи", коју је данас у Београду организовао њујоршки Институт за истраживање Јасеновца.

Грајф је навео да је то разлог због којег је прије седам година одлучио да барем половнину свог времена посвети истраживању Јасеновца и Холокаусту југословенских Јевреја, те да већина људи који су слушали његова предавања никада раније нису чули за Јасеновац нити за катастрофу која се десила Јеврејима бивше југославије.

-Ово је немогућа ситуација - ово знање дугујемо стотинама хиљада Срба, Јевреја и Рома и осталих жртава два зла и криминална режима - нацистичке Њемачке и усташке Хрватске - додао је Грајф.

Он је истакао да су југословенске Јевреје окрутно прогањале, хапсиле, мучиле, понижавале и убијале обје ове криминалне државе од 1941. и 1945. године, те да од око 82.000 Јевреја који су живјели унутар граница бивше Југославије Холокауст није преживјело око 75 одсто.

-Усташке убице су биле партнери, савезници и обожаваоци, слиједили су и имитирали Нијемце и покушавали да буду окрутнији, бруталнији и више садисти од самих Нијемаца -навео је Грајф.

 

Он је оцијенио да је разлог ентузијастичне сарадње усташа и Нијемаца мјешавина мотивација, а да је једна од мотивација била страст да се обогате хрватска држава и хрватски држављани.

-Шокантно је открити да је коначно рјешење јеврејског питања извршено у Независној Држави Хрватској (НДХ) било реализовано пуних шест мјесеци прије него што је ова политика почела у Њемачкој против јеврејског народа. Као што је познато, одлука да се побију сви Јевреји у Европи је била највјероватније потврђена крајем октобра 1941. године или почетом новембра на тајном састанку -рекао је Грајф.

Он је указао да је НДХ у потпуности усвојила нацистичку политику дискриминације и протјеривања Јевреја коју је Њемачка почела да примјењује од 30. јануара 1933. године.

Према његовим ријечима, НДХ је то учинила много брже, па је почетна тачка имплементације уништавања Јевреја почела у љето 1941. године одмах након оснивања првих логора широм НДХ.

Грајф је истакао да је патња којој су били изложене жртве у Јасеновцу била много већа него у Аушвицу, који је синоним за имплементацију уништења јеврејског народа.

-Њемачка окрутност је позната, али након читања свједочења из Аушвица и Јевреја из Јасеновца могу да кажем без имало оклијевања да је патња у Јасеновцу била много, много већа него у Аушвицу. Њемачке убице су примјењивале стерилан начин убијања посмарајући жртве издалека, жељели су да буду одвојени од њихових тијела -  рекао је Грајф.

Он је навео да су, с друге стране усташке убице вољеле да држе своје жртве у рукама док не умру, жељели су да виде крв, поломљене кости и умируће људе.

-Нијемци су се жалили на усташе. Колико год лудо то звучи, СС њемачки официри жалили су се на окрутност усташа - рекао је Грајф.

Навео је да је резултат Холокауста за Јевреје у бившој Југославији био потпуно деструктиван, да након Другог свјетског рата није било обнове јеврејске заједнице у Југославији, а већина заједница је нестала.

-Истовремено су Нијемци и Хрвати брутално убили 61.000 Јевреја. И једни и други су жељели да направе планету без Јевреја - закључио је Грајф.

У данашњем дијелу конференције посебан панел био је резервисан за свједочења преживјеле дјеце, данас старих људи, о усташком и нацистичком терору.

Говорили су бивши заточеници логора Јастребарско, Јасеновац и Стара Градишка - Гојко Рончевић, Пајо Вукмир, Марија Бараћ, Душан Јеринић, као и данашњи предсједник Јеврејске општине "Земун" Александар Нећак, који је Други свјетски рат преживио у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана