Градови и општине финансирају рад политичких организација: Странкама дају два милиона КМ

У информацији коју је скројило Министарство управе и локалне самоуправе РС, а у коју је “Глас Српске” имао увид, највише новца у овој години за рад политичких странака које имају одборнике у локалним парламентима издвојиће највећи град у Српској - Бањалука и то 331.769 марака. На другом мјесту је Бијељина која је за странке предвидјела 259.999 марака.

- На трећем мјесту, међу градовима, је Приједор који је за политичке партије планирао 99.000, а четврту и пету позицију заузимају Добој и Дервента, који су за те намјене резервисали 80.000, односно 70.000 КМ. Даље на листи пласирали су се Градишка и Зворник, док се на посљедњем мјесту међу градовима налази Источно Сарајево које је за странке намијенило 28.000 марака - наведено је у информацији Министарства управе РС.

Када је ријеч о општинама, на првом мјесту је Теслић који је у буџету планирао 90.000 за политичке странке, што је много већи износ него што су планирали поједини градови. Другу позицију, међу општинама, држи Угљевик који је резервисао 76.000 марака за странке у буџету, а трећу позицију држи Мркоњић Град који је на адресу партијама намјерио трансфер 48.600 КМ.

По 35.000 марака за исте намјене планира да утроши Котор Варош и Шамац, а свега 230 КМ мање од њих за исте намјене резервисало је Источно Ново Сарајево.

- У каси Станара и Фоче у овој години партијама је предвиђено по 30.000 марака, док је Нови Град резервисао 29.506, а Брод и Челинац по 26.000. Само 1.000 марака мање од својих колега у претходним локалним срединама странкама даје Модрича, док је Источна Илиџа резервисала за исте намјене 24.000 - стоји у документу ресорног министарства.

На даљим позицијама међу општинама које издвајају највише новца за политичке странке пласирало се Шипово, Братунац, Гацко, Рогатица, док по 15.000 марака новца грађана странкама даје шест општина и то Вишеград, Козарска Дубица, Невесиње, Сребреница, Србац и Пале.

Остале локалне заједнице планирале су мање новца за странке које су заступљене у њиховим локалним парламентима. Па тако, од 10.000 до 15.000 марака у буџету за ове намјене резервисале су општине Билећа, Кнежево, Рудо, Рибник те Соколац. Мање од њих, односно 9.000 КМ планирале су Лопаре, а Хан Пијесак и Власеница по 8.000, Пелагићево 7.500, док су Шековићи у буџету резервисали 7.000 за исте намјене, а Милићи и Чајниче 6.238, односно 5.950  марака.

На самом дну листе највећих издвајања за рад политичких странака налази се Трново, које је партијама предвидјело 4.099, односно Љубиње и Берковићи по 3.000 марака. Петровац у каси за исте намјене резервисао је 2.700 КМ. Посљедња два мјеста држе Оштра Лука и Источни Дрвар који су за партије планирали 1.980, односно 1.000 КМ.

Међутим, поред ових локалних заједница има и 11 оних који уопште у овој години нису у буџет уградили издвајања за рад политичких странака, а њихово образложење за то је недостатак новца. Ријеч је о Вукосављу, Доњем Жабару, Источном Мостару, Источном Старом Граду, Језеру, Калиновику, Костајници, Крупи на Уни, Купресу, Осмацима и Новом Горажду.

Предсједник Стратешког одбора Коалиције “Под лупом” Вехид Шехић рекао је да тренутно расположење грађана показује да новац који добијају политичке партије, не само на локалном нивоу у Српској, него и на нивоу БиХ,  нису оправдана.

- Међутим, иако расположење грађана говори да новац није оправдан то је све у складу са Законом о финансирању политичких странака. Огроман новац оде на адресе политичких странака у БиХ, а већина њих ни најмање не оправда та средства - казао је “Гласу” Шехић, који је и бивши члан Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ.

Нагласио је да поред издвајања новца за странке, треба узети у обзир и да у појединим срединама одборнички паушали досежу и до 1.400 марака.

- То је срамно, али и доказује да 80 одсто људи улази у политику мотивисани материјалним разлозима. Због тога никога не треба да чуди што је оваква ситуација каква јесте у БиХ - закључио је Шехић.

Законом о финансирању политичких странака дефинисано је да се политичке странке могу финансирати из буџета БиХ, те ентитетских, кантоналних и буџета Брчко дистрикта, али и других јединица локалне управе и самоуправе.

Утрошено на свим нивоима

Према подацима Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, за финансирање политичких странака у 2022. години планирано је 20,74 милиона марака. Међутим, на адресе партија у тој години отишло је нешто мање новца, тачније 19,61 милион марака.

Новац који је издвојен лани за финансирање странака је сигурно нешто већи, јер поједине општине нису доставиле извјештаје ЦИК-у о уплати новца странкама. То су, општине Равно, Петровац, Петрово, Кнежево, Шековићи, Котор Варош, Вишеград и Доњи Жабар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.