Грађани ће моћи да туже споре тужиоце

nezavisne.com
Грађани ће моћи да туже споре тужиоце

Бањалука - Министарство правде РС планира да омогући лицима која нису задовољна брзином судског поступка да поднесу тужбе против поступајућих тужилаца, стоји у новоусвојеној Стратегији о борби против корупције РС од 2018. до 2022. године Министарства правде РС у Народној скупштини РС.

Из текста стратегије може се закључити да се рјешења односе и на дужину трајања поступка, али и спорост тужилаца да донесу наредбе о спровођењу истрага, што се показало као проблем у предмету убиства Давида Драгичевића, у којем тужилаштво у више од сто дана није издало наредбу о покретању истраге.  

“Препорука је да се законски регулише питање суђења у разумном року, као и да се размотри могућност другачијих рјешења у закону којим се регулише кривични поступак, као што је анализом примијећена дилема стручне јавности у вези са питањима да се омогући да подносилац пријаве или оштећена страна буде тужилац у судском поступку ако у одређеном року не буде подигнута оптужница по службеној дужности”, наведено је у стратегији и истакнуо да је ова формулација усвојена на приједлог Адама Шукала, посланика у Клубу ПДП-а.

Из Министарства правде су нам јуче рекли да се на стратегији ради дуже вријеме и да је дио стручне јавности и професионалне заједнице доставио приједлог Министарству да размотри могућност да подносилац пријаве или оштећена страна буде тужилац у кривичном поступку, ако тужилац нађе да нема основа за покретање кривичног поступка или у одређеном року не подигне оптужницу.          

“Министарство правде у Влади РС је уважило поменути приједлог, и то на начин да се о истом разматра приликом израде новог текста Закона о кривичном поступку РС”, објаснили су они.

Додају да ове измјене заслужују пажњу, али да их се не може доносити кроз измјене и допуне закона нити у кратком року.

“Такве измјене у сваком случају захтијевају доношење новог закона по редовној процедури као и одржавање стручне и јавне расправе, на којој би се потврдила потреба увођења новог концепта и једне сасвим нове организације. Са друге стране, увођење оштећеног као тужиоца захтијева да се претходно у кривичном материјалном законодавству означе она кривична дјела у односу на која би се оштећени могао појавити као тужилац”, објаснили су они.

Шукало поздравља то што је ова формулација ушла у стратегију, али подсјећа да је опозиција на прошлој редовној сједници предложила измјене и допуне закона у којима је била управо предвиђена ова могућност, али да је то скупштинска већина одбацила.

Шукало је рекао да је већина одбацила овај приједлог уз образложење да се ради о законским рјешењима која се морају донијети на нивоу БиХ, посебно кад су у питању надлежности Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ.

“Дејтонски споразум апсолутно даје овлаштења РС да уреди ову област. Измјена ова два кључна закона која је већина одбила би подигла ниво ефикасности у погледу надзора над јавним тужилаштвима, а с друге стране грађанима омогућила оно што им је Устав РС загарантовао, а то је право на правично суђење”, рекао је Шукало.

Споменка Стевановић, предсједница Клуба ДНС-а, рекла је да је та странка била за рјешења која је опозиција тражила, али да су сматрали да је прво потребно да закони иду у редовној процедури, а и да Министарство правде изврши анализу које би још законе требало промијенити.

“Апсолутно јесмо за ова рјешења из стратегије јер не треба дати на вољу тужиоцима хоће ли или неће повести истрагу и да ли ће је професионално водити. Треба омогућити оштећеној страни да може да покрене поступак ако сматра да је било нерегуларности или незаконитог дјеловања”, каже она.

Радован Вишковић, шеф Клуба СНСД-а, јуче нам се није јављао на телефон, али је у Скупштини рекао да се слаже да треба увести механизме контроле рада тужилаца и да је неприхватљиво да се толико дуго чека на покретање истраге, као што је било у случају смрти Давида Драгичевића.

Драган Чавић, посланик НДП-а, рекао је да је на мањкавости Закона о кривичном поступку у овом дијелу указивао и током расправе о извјештају Анкетног одбора.

Каже да је и сам имао неколико случајева да тужилаштво није реаговало и чекало застару, наводећи примјер избора за градоначелника Бањалуке 2012. године, када је на дан избора послана СМС порука грађанима да гласају против њега.

“Ја сам поднио пријаву против непознатог починиоца, а након пет година добио обавјештење да је дјело ушло у застару. Да су била усвојена ова рјешења, ја бих имао право да тражим одговорност тужилаштва које је пет година сједило на рукама”, закључује он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана