Горан Радивојац за “Глас Српске”: Императив више није новац, већ ресурси

Вељко Зељковић
Горан Радивојац за “Глас Српске”: Императив више није новац, већ ресурси

Заоштравање односа између Кине и САД око Тајвана сигурно ће долити уље на ватру и усложнити већ ионако тешку економску и финансијску ситуацију у свијету, те пореметити тржишта и изазвати велику нервозу на свјетским берзама.

Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” професор на Економском факултету у Бањалуци Горан Радивојац наводећи како ће до тога сигурно доћи јер Кина, која је најмоћнија свјетска економска сила, неће остати равнодушна на “политичке провокације САД”.   

- Не треба заборавити да је Кина и један од највећих америчких кредитора. Очекујем да Пекинг посегне за контрамјерама које ће се сигурно глобално рефлектовати на финансијска тржишта и економије појединих земаља - истакао је Радивојац.  

ГЛАС: Да ли свијет онда клизи ка једној новој великој депресији?

РАДИВОЈАЦ: Не бих рекао. Не вјерујем у такав сценарио, јер је лекција из 1929. године научена. Мислим да је у току једно глобално преслагивање снага у погледу економске и политичке моћи. Кина је економска сила број један. Ни Русија не заостаје пуно захваљујући природним ресурсима. Када је у питању Америка, она је и даље суперсила, али ни приближно као некад. Нису више доминантни у односу на Кину и Русију. Однос снага који је некада постојао, нарушен је и мораће се редефинисати. Вјерујем да је са економског аспекта вријеме униполарног свијета одавно прошло. У том неком новом мултиполарном свијету ми морамо да тражимо своје мјесто под сунцем, иначе ће нас други смјестити у неку “фиоку”.  

ГЛАС: С обзиром на то да ћемо дијелити судбину Европе, како ће се све ово одразити и на БиХ, односно Српску?

РАДИВОЈАЦ: Какав однос ЕУ има према БиХ могли смо видјети у вријеме короне, када је европска солидарност, о којој се толико прича, изостала. Били смо међу задњима у реду. Ни у овим околностима, а имајући у виду тај искуствени аспект, не смијемо превише рачунати на њихову економску или било какву другу врсту помоћи. Морамо се уздати у своје ресурсе и у оно што можемо контролисати. Поруке из Брисела да ће они водити рачуна о нама чиста су пропаганда. 

ГЛАС: Свака криза може бити и велика шанса, шта би то у случају Српске могло бити?

РАДИВОЈАЦ: Наша компаративна предност је хидроенергетски потенцијал. Он је доста неискоришћен и требало би то да промијенимо. Такође, оно што је од изузетне важности, националне, јесте да наши домаћи потрошачи имају приоритет у снабдијевању струјом, те да наш регулатор одређује цијене на тржишту. Ако олако пристанемо на неке приче око јединственог тржишта, бојим се да ћемо се провести као боси по трњу. Ми смо земља која има ресурсе и не смијемо себи дозволити да их се олако одрекнемо и угрозимо свој енергетски и економски опстанак.

ГЛАС: ЕУ планира да у изградњу нове балканске енергетске руте, односно мреже за пренос струје уложи чак 240 милијарди евра како би се ријешила зависности од руских енергената... 

РАДИВОЈАЦ: О томе сам причао. Они не праве ту мрежу како би нама испоручивали и обезбјеђивали електричну енергију, већ да би је узимали од нас. Живимо у времену када новац није императив, већ ресурси. То посебно можемо видјети након што је избила украјинска криза. Ко располаже ресурсима, диктира темпо. Српска располаже хидроенергетским ресурсима и ми бисмо, ако смо одговорни, требало да диктирамо темпо, што у преводу значи да домаћа привреда и становништво морају остати заштићени, односно да уживају од бенефита и ресурса којима Српска располаже, не неко други. Оно што је вишак нек иде на слободно тржиште. Мислим да “друга страна” има другачије планове.      

ГЛАС: Шта мислите о приједлогу да буду извршене одређене промјене Закона о Централној банци којима би се ЦБ БиХ омогућило да улаже и у обвезнице на домаћем тржишту?

РАДИВОЈАЦ: Као економиста сам примијетио пар детаља. Први је да сама идеја није нимало без основа и економског утемељења. Оно што је предложено има пуно смисла и сматрам да би о томе требало разговарати. Овдје стављам зарез. Оно што ме фрапира јесте да они који су негативно ово коментарисали уопште не улазе у меритум. Неко предложи једно, а они коментаришу друго. Нон-стоп се као тема намеће питање штампања новца.  То се отвара јер ми на Балкану имамо свјежа и негативна искуства са хиперинфлацијом. Али, понављам, сам приједлог нема никакве везе с тим. Када се од ријечи до ријечи прочита предложено, то има економску логику. Оно што је сигурно горућа тема у БиХ, ако не и “топ један”, јесте баш монетарна политика, јер БиХ не може више нормално функционисати на досадашњи начин. Након избора би требало сјести за сто и о томе разговарати. Становништво и економија трпе озбиљне негативне посљедице због монетарне политике коју слободно можемо назвати хендикепираном. Такву монетарну политику немају ни Србија, ни Хрватска. Постоје оправдани разлози зашто. Да је та монетарна политика толика добра, и ЕУ би је увела. У БиХ, пак, важи сумануто правило да и када је нешто добро, друга страна је против тога. Без обзира на то о чему се радило.

Ракета и перје

ГЛАС: Како коментаришете то што су, и поред пада цијена горива, цијене намирница остале на истом нивоу? Да ли се то може објаснити феноменом “ракета и перје”?

РАДИВОЈАЦ: То је, да тако кажем, колоквијални назив. Економски назив је “нееластичност цијена надоље”. Наведимо примјер хране. Људи морају јести сваки дан. Неће преко ноћи престати. Значи, нема пада потражње. И то је познат свјетски феномен, да су цијене хране нееластичне, односно када цијене једном порасту, оне тешко и споро падају. Без обзира на све улазне параметре.     

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана