Горан Радивојац за “Глас Српске”: Блокаде енергетских пројеката морају пасти

 Вељко Зељковић
Горан Радивојац за “Глас Српске”: Блокаде енергетских пројеката морају пасти

Скидање политичких блокада са великих инфраструктурних и енергетских пројеката, које су у протеклом периоду свјесно наметале поједине бошњачке партије на нивоу БиХ, питање је свих питања, које нове власти на том нивоу морају што прије ријешити, како би се коначно почело са њиховом реализацијом.

Казао је то у интервјуу за “Глас Српске” професор на Економском факултету у Бањалуци Горан Радивојац, наводећи да очекује да након формирања нове власти на нивоу БиХ коначно буду одблокирани пројекти градње ХЕ “Бук Бијела”, аеродрома у Требињу и гасовода кроз Српску.

- Ријеч је о инвестицијама које износе око милијарду марака. Поред директног утицају на економију Српске и БиХ, оне би, уколико се почне са њиховом реализацијом, имале и велики индиректан утицај на остале “пратеће” привредне гране. Ту мислим на трговину и одређене услужне дјелатности. Наравно то ће се онда одразити и на већи износ прикупљених средстава по основу ПДВ-а. Да закључим, поменуте инвестиције са собом носе многе бенефите, не само за Српску, већ и цијелу БиХ. Надам се да ће превладати разум - каже Радивојац.

ГЛАС: Од свих капиталних пројеката посебно се издваја градња ХЕ “Бук Бијела”, јер се показало да само енергетски независне земље могу безбједно проћи кроз ову глобалну кризу? Да ли су храна и енергенти постали ресурс број један?

РАДИВОЈАЦ: Наравно, због тога морамо што више користити своје природне потенцијале. Пројекат градње ХЕ “Бук Бијела” није од јуче, он је осмишљен још у вријеме бивше Југославије. О његовом значају не треба трошити пуно ријечи, посебно ако видимо каква је енергетска ситуација у Европској унији. Овај пројекат не би требало да буде под знаком питања ни са стране исплативости, ни спроводивости. Ни у једној варијанти. Њега кочи само политика. Вјерујем да ће се и то ускоро промијенити, што можемо видјети и из одређених најава представника “осморке”.

ГЛАС: Колико и само додјељивање кандидатског статуса БиХ може евентуално повећати број инвестиција на нашим просторима?

РАДИВОЈАЦ: Ту се прије свега ради о политичкој одлуци земаља ЕУ. Нисам стекао утисак да би то додјељивање кандидатског статуса БиХ могло имати и одређене економске бенефите, што се тиче инвестиција, јер оно што су представници ове заједнице поручивали у протеклом периоду чини се као “ћорак”. Нисам видио никакав економски план помоћи, а бојим се да за то тренутно нема ни новца у бриселској каси.

ГЛАС: У једној од посљедњих анализа упозорено је да би економски раст БиХ могао значајно успорити током наредне године, на свега 1,2 одсто. Каква су Ваша предвиђања?

РАДИВОЈАЦ: Економски раст БиХ зависи добрим дијелом и од привредне ситуације у Европској унији, јер је наше домаће тржиште двотрећински везано за европско. И то је наша реалност, с којом се морамо помирити. Како буде код њих, тако ће бити и код нас.

ГЛАС: Да ли очекујете да инфлација коначно успори током 2023?

РАДИВОЈАЦ: Тешко је то процијенити, јер су дешавања на глобалном тржишту и даље изузетно турбулентна. Мислим да ће доћи до одређеног успоравања, али постало је очигледно да су одређене ствари измакле контроли те да ће бити потребно доста времена да се она сведе на један прихватљив ниво.

ГЛАС: Многе земље уводе порез на екстрапрофит. Да ли је тако нешто реално и код нас?

РАДИВОЈАЦ: Није, јер ми немамо великих нафтних компанија, које су у протеклом периоду највише профитирале од ове глобалне енергетске кризе. Рафинерија у Броду, нажалост, не ради и ми све нафтне деривате увозимо.

Пливање у новцу

ГЛАС: Како гледате на податак да су домаће банке чак “преликвидне”?

РАДИВОЈАЦ: Мислим да тај податак и није баш тачан. Наш банкарски сектор је истина ликвидан, али не у оној мјери као прије неколико година, када су банке биле чак и хиперликвидне. Лагано расту каматне стопе на орочене депозите становништва и оне више “не пливају” у великом новцу.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана