Горан Марковић: Уставни суд БиХ признао да ради нелегално
Уставни суд БиХ, тражећи мишљење и препоруке од Венецијанске комисије како да ријеши проблеме настале у раду овог тијела због мањка судија, односно крњег састава, индиректно је признао да су све одлуке које је доносио у тренутном саставу, без судија из Републике Српске, биле незаконите и неуставне.
Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” професор уставног права и декан Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Горан Марковић, коментаришући одлуку и потез Уставног суда БиХ да од Венецијанске комисије затражи мишљење и препоруке како да отклоне проблеме о даљњем функционисању и раду у околностима када у овом тијелу умјесто девет, тренутно има само шест судија, од чега троје иностраних.
- Ово није ништа друго до отворено признање да се налазе у великој кризи. Уставни суд БиХ не може краткорочно, а камоли дугорочно да настави радити на досадашњи начин, поготово јер се очекује нови одлазак појединих судија у пензију, јер ће навршити 70 година живота. То је озбиљан проблем. Нажалост, није једини - каже Марковић.
ГЛАС: Како би се спријечила тренутна парализа у раду Уставног суда БиХ, Венецијанска комисија је препоручила да се продужи мандат судија и након што напуне 70 година живота.
МАРКОВИЋ: То није у складу са Уставом БиХ, зато што је уставна норма потпуно јасна и она каже да мандат престаје када неки судија наврши 70 година живота. Нема али... Уставом није предвиђено никакво продужавање мандата. Да би нешто тако било и могуће то би требало да буде изричито допуштено, односно да буду прописане околности у којима се то може урадити, што у садашњем уставу није регулисано, ни прецизирано.
ГЛАС: Венецијанска комисија препоручила је Уставном суду и да се одлуке убудуће доносе већином гласова од присутних судија, што значи да више неће бити нужно пет гласова, већ четири или три. Да ли је нешто тако могуће?
МАРКОВИЋ: Устав БиХ не прописује којом већином Уставни суд доноси одлуке, осим у случају доношења правила која дефинишу рад овог тијела. У том случају, јасно је прецизирано и прописано да се акти могу доносити само већином од укупног броја судија, а њих би требало да буде девет. Одлуке не може доносити само троје или четворо судија, јер би на тај начин била потпуно обесмишљена уставна норма. Уколико би акте усвајала само једна трећина судија, као што је већ рађено, саме одлуке би биле нелегитимне. На тај начин би овај суд сам себе обесмислио, односно све оно што је уставотворац желио да постигне успостављањем овог тијела. Није случајно уставом прописано да га чине девет судија, што данас није случај.
ГЛАС: У овом случају Венецијанска комисија је прибјегла некој врсти тумачења по принципу државног разлога. Да ли то Устав БиХ допушта?
МАРКОВИЋ: Истина, они су се руководили тим принципом, али уставне норме и неке друге правне не могу се тумачити широко или уско у зависности од схватања или интереса. По тој логици, неке од уставних норми не би ни требало да буду у Уставу БиХ, да се игноришу када наводно постоји неки државни или општи интерес. Устав БиХ не познаје категорију као што је обезбјеђивање нормалног функционисања Уставног суда. То нигдје не пише. Значи ради се о погрешном тумачењу и флагрантном кршењу постојећих законских прописа.
Нове компликације
ГЛАС: Да ли су препоруке Венецијанске комисије обавезне те колико оне могу додатно закомпликовати ионако узаврелу политичку ситуацију?
МАРКОВИЋ: Препоруке нису правно обавезујуће, али исто тако требало би знати да Венецијанска комисија има одређени стручни ауторитет и сигурно је да ће неки покушати да то политички искористе. Вјерујем да ће све ово додатно закомпликовати ситуацију у БиХ, јер ће се вјероватно и даље наставити са широким тумачењем Устава БиХ, а што ће посљедично за резултат имати наставак критика и оспоравања овог суда, његовог рада, одлука које доносе, састава и избора нових судија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
