Годишњица славне битке: Козара синоним за храброст и страдање

ГС, РТРС
Foto: predsjednikrs.rs/ Борислав Здрнја

ПРИЈЕДОР - На Мраковици је обиљежена 82. година од Битке на Козари, симбола страдања и отпора српског народа у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату.

Парастос код спомен-крста служило је свештенство Епархије бањалучке, а на Централном споменику положени су вијенци и цвијеће.

Предсједник СУБНОР-а Републике Српске Слободан Шобић рекао је да су народ Козаре и борци појам и симбол херојске епопеје, а да непријатељи нису остварили циљ јер окупљени данас на комеморацији на Мраковици шаљу поруку да Козара живи.

-Козара су 43 народна хероја. Козара је више од 34.000 погинулих грађана, међу којима 10.000 бораца и више од 11.200 дјеце која су махом одведена у логоре и помрла у фашистичким мучилиштима -рекао је Шобић у обраћању на обиљежавању 82 године од Битке на Козари.

Он је рекао да је фашистичко-њемачки окупатор заједно са усташко-домобранским формацијама имао циљеве “да ослободи Независну Државу Хрватску од, под наводницима, реметилачког слободарског фактора, остави незаштћену нејач и вјештачки одржи издајничку творевину каква је била НДХ”.

-Да радно-способне становнике Козарчане интернира у радне логоре војне машинерије Трећег рајха. Да експлоатише природна добра и позорност и посебно Рудник жељезне руде Љубија за потребе ратне фашистичке машинерије - навео је Шобић.

Он је додао да је у ту сврху, у јуну и јулу 1942. године, агресор спремио монструозну офанзиву на незаштићени народ, створивши обруч око читаве планине Козаре у коју је претходно већина народа избјегла.

Шобић је рекао да је план агресора у пракси имао још монструозније посљедице од оних замишљених и да они који су преживјели обруч нису успјели да преживе логоре.

Према његовим ријечима, до тада незапамћен у историји људског рода, почео је процес физичког нестанка једног народа.

-Козара у нама живи и живјеће у нашим потомцима и потомцима наших потомака - нагласио је Шобић.

Он је указао да непријатељи и издајници нису знали оно што данас сви знају и да циљ нису остварили.

-Јер, ево нас овдје, сви заједно. У строју смо заједничком и шаљемо поруку да Козара живи. Да је у нама и око нас. Наш је дуг да памтимо ове епске јунаке, као и оне неосвећене, а свете, мученике уморене у логорима и јамама, на стратиштима и срелиштима о којима свједочи наша историја и поезија - додао је Шобић.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик нагласио је да страдање на Козари треба да обиљежава цијели српски народ.

- Ако се не боримо за сјећање и памћење, испашће да су они који су правили злочинци жртве, а ми страдалници да смо џелати. Зато је важно да се у што већем броју окупљамо овдје и да причамо истину, јер она је на нашој страни - нагласио је Додик.

Он је упозорио да сада ти исти причају како треба да живимо заједно.

-Да се одрекнемо своје историје, свог страдања. Тражили су да овдје на Козари да праве меморијални центар за своје жртве. Нисмо дозволили и нећемо никада - поручио је Додик.

Он је подсјетио да и због Козаре јако важно да у Отаџбинском рату није било подјела, већ да су Срби стали под исти барјак слободе.

Додик је нагласио да је простор Козаре испражњен и да су усташе, у чијим редовима је било локално становништво и хрватско и муслиманско, побиле Србе.

- Овдје је у току година рата по селима убијено више од 30.000 људи, а више од 70.000 из једног збјега је 1942. године заробљено, одведено у Јасеновац и тамо побијено - рекао је Додик.

Он је навео да нема података о томе колико је још људи 1943, 1944. и 1945. године похапшено и одведено.

- Сама чињеница да су овдје спаљена 142 села говори о томе да је ово мјесто страдања Срба. Овђе нису страдали локални муслимани и Хрвати. Они су били на другој страни те приче и ријетки су они који су припадали партизанском покрету - рекао је Додик.

Министар за рад, борачка и социјална питања Србије Немања Старовић истакао је да ријеч Козара представља синоним за слободу, али и страдање невиних, дјеце, жена, стараца.

-Покушали су од Срба да праве робље, да служимо онима који су мислили да су заувијек затрли српско име. Од ове планине па до Јасеновца, и све до далеке Норвешке, спомиње се слава Козаре. И тако ће бити док је српског рода и имена. Републике Српске ће бити док је свијета и вијека. Сарајевским политичарима су свакога дана пуна уста мржње према Републици Српској. Зато Српска и Србија заједно желе мир и знаће како да га сачувају, и на истоку и на западу, док год сунце сија. Зато ћемо примјељивати све моно што смо договорили на Свесрпском сабору - нагласио је Старовић.

 Непријатељска офанзива на Козару под кодним називом "Западна Босна" почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од најстрашнијих злочина почињених над српским народом икада.

Њемачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле су обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збјег са око 80.000 српских цивила.

Током непријатељске офанзиве на Козари и у Поткозарју спаљено је, уништено и опљачкано 140 села.

Из непријатељског обруча успјело се пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, док је заробљено 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 дјеце који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, гдје су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.

 

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да су слободарске тековине Козаре уткане у темеље Републике Српске која се на путу ка будућности никада неће одрећи своје славне прошлости.

Цвијановићева је истакла да је Козара мјесто на којој српски народ слави слободу и тугује због њене високе цијене.

-Док живимо памтићемо и док памтимо опстаћемо. Поносни и слободни, баш као и ова херојска планина - навела је Цвијановићева на “Инстаграму”.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да је Битка на Козари доказ херојске воље и слободарског гена српског народа, који је у историји у борби за истину, правду и слободу поднио огромну жртву.

Стевандић је истакао да је српски народ, у тежњи за слободом, одлучно и храбро устао против фашизма, саопштено је из Народне скупштине Републике Српске.

- Битка на Козари је симбол херојске борбе нашег народа који је одбранио своју слободу, достојанство и право на живот достојан човјека. У тој борби српски народ је поднио огромну жртву, коју никад не смијемо заборавити - истакао је Стевандић.

Он је рекао и да је српски народ системски убијан у Другом свјетском рату, прогоњен и затиран у јасеновачком систему смрти и осталим концентрационим логорима НДХ, те да о размјерама тих злочина у којима је немилосрдно убијано недужно становништво, цивили, стари, жене и дјеца, свједочи и постојање злогласних логора за дјецу.

- Српски народ је на Козари платио велику цијену борбе против фашизма. Села су опљачкана, народ побијен или отјеран у логоре. Стално подсјећање на ту жртву наша је обавеза и завјет како нам се ти злочини никада више не би поновили - поручио је Стевандић.

Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић изјавио је да је Битка на Козари - битка за живот, али и снажно подсјећање на храброст, непоколебљивост и отпор, а да су Козара и Поткозарски крај симбол страдања, али и васкрснуће српског народа.

Бореновић је рекао да се и данас памти, али да ће се памтити и довијека, колико је ово подручје пострадало од усташа, најмонструознијег нацистичког покрета у Европи.

-Свега 3.500 бораца пуна два мјесеца бранило је 80.000 становника од 10 пута јачег непријатеља. Такав отпор злу, отјеловљеном у припадницима усташког пократа, морамо заувијек памтити са најдубљим поштовањем - изјавио је Бореновић који је данас присуствовао обиљежавању 82 године од Битке на Козари.

Осим Бореновића, обиљежавању су присуствовали и потпредсједник ПДП-а Драшко Станивуковић и члан страначког Предсједништва Драган Милановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана