Годишњица доношења Сретењског устава
БИЈЕЉИНА- У Србији је 15. фебруара 1835. године донесен либерални Сретењски устав, који је, по узору на француски и белгијски, израдио Димитрије Давидовић.
Међутим, кнез Милош Обреновић је већ у марту те године суспендовао Устав, искористивши негодовање апсолутистичке Аустрије, Османског царства и Русије.
Сретењским уставом власт је подијељена на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије.
Власт су чинили кнез, Државни совјет и Народна скупштина. У данашње вријеме, ова подјела одговарала би предсједнику, Влади и Народној скупштини. Уставом је одређено да кнез и Државни совјет дијеле извршну власт.
Прокламована су права и слободе грађана као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, слобода кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, те равноправност грађана, без обзира на вјеру и националност.
Уставом су укинути ропство и феудални односи.
У Архиву Србије чува се оригинал овог, једног од највреднијих правних аката из новог вијека на Балкану, који је повезао и укоричио Глигорије Возаровић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
