Тужилаштво годину нијемо на “Сарајево сафари”

Ћосић је тачно 14. октобра прошле године поднио кривичну пријаву због ширења расне и вјерске мржње против Зупанича, који је, како каже, гнусне лажи и измишљотине упаковао у филм под називом “Сарајево сафари”. Пријава је поднесена и против организатора AJB DOC Филм фестивала, на којем је поменути филм приказан.

- До данас нисам добио никакву повратну информацију па ни да су пријаву запримили, а камоли да је разматрају и спроводе било какве радње по питању провјера. Апсолутно ништа - рекао је “Гласу” Ћосић.

Све то потврђује, наглашава Ћосић, да оно што стиже са стране Републике Српске и њених институција, буде занемарено и стављено по страни на нивоу правосудних институција БиХ.

- Нико неће да узме такве предмете у разматрање, јер вјероватно се воде тиме да могу доћи до тачних података. Конкретно у случају подношења пријаве против Зупанича може се доћи до сазнања да су наше сумње основане. Све та прича искоришћена је за дневно-политичке сврхе да се уведе само нови термин како је дио Војске Републике Српске наводно организовао снајперски лов на људе по Сарајеву. То је био филм за једнократну употребу - поручио је Ћосић.

Када је неко из Српске након приказивања филма, наводи Ћосић, рекао: “Хајде да видимо шта се дешава”, сви редом су заћутали и тиме послали јасну поруку да неће преузимати било какве радње када је ријеч о провјерама из Републике Српске.

- Изненадило би ме да сам добио било какву повратну информацију од стране Тужилаштва и Суда БиХ. Они су ефикасни само када су у питању предмети против Срба. Не дај Боже да тај суд пресуди нешто што говори да су Срби били жртва у претходном рату и да су над њима чињени злочини или су, као у случају филма “Сарајево сафари”, неправедно и неаргументовано приказани - закључио је Ћосић.

На питања “Гласа Српске”“ које смо послали Тужилаштву БиХ да ли су и које радње предузели када је ријеч о кривичној пријави коју је Ћосић поднио против Зупанича и организатора фестивала јуче нисмо добили одговор.

Филм “Сарајево сафари” подигао је велику буру у јавности, јер је фокус стављен на богате стране “снајпер туристе” који су, према наводима аутора, плаћали да током посљедњег рата у БиХ са положаја Војске Српске пуцају по цивилима у Сарајеву. Филм је приказан у септембру 2022. године, а бројни представници Српске су, када су изашли на видјело поједини детаљи из Зупаничевог филма, подвукли да је ријеч о највећој измишљотини са само једним циљем - да се поново скрене пажња на Сарајево пласирањем теме која ће шокирати јавност те да је ишта од тога тачно, до сада би се појавило у судским предметима пред домаћим и страним судовима.

Београд је, како је навео Зупанич, који је и сценариста филма, био почетна станица за “авантуристе” који су кретали у сафари лов на људе, а жртве су били цивили. Тврди и да су, према неким свједочењима, у организовању “сафарија” учествовали и појединци из редова Војске Српске и Војске Југославије, али на многа питања, ипак, није имао одговор, већ само претпоставке. У једном од првих интервјуа у којем је причао о филму истакао је да не зна колико је људи учествовало у тој, како каже, “игри убијања” ни ко је у томе учествовао, додавши да им није била намјера идентификација конкретних људи, јер им, како је рекао, с обзиром на деликатност теме те информације нису ни биле доступне.

Слободарски народ

Љубиша Ћосић је и приликом подношења кривичне пријаве рекао да нико нема право да етикетира Србе на начин како је то учинио словеначки режисер у свом филму, али и да је без икаквих доказа наставио харангу којој је српски народ неправедно изложен три деценије.

- Наш народ није злочиначки и агресорски, него слободарски, народ који је увијек само бранио себе и своје право на постојање - казао је тада Ћосић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.