Глас Српске ОТКРИВА: Лажни свједок и саборац Азре Башић пресудио Лукајићу

Поред тога, тврди директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, Вучковић припада групи професионалних лажних свједока на основу чијих свједочења хрватско правосуђе Србима изриче затворске казне. Којић каже да је Вучковић почетком јула 2016. године долазио у Дервенту, гдје је наводно трагао за посмртним остацима својих некадашњих сабораца, додајући да су сарадници овог центра тада ступили у контакт са Вучковићем.

- Вучковић је том приликом рекао да трага за посмртним остацима Антуна Кукурузовића из Плетернице и Севдата Бајрића из Модриче, затим двојице њемачких држављана по именима Оливер и Томас, као и 14 припадника сатније “краљ Томислав”, а тврдио је и да су на неком локалитету закопани лешеви 34 припадника ВРС, али да не зна тачну локацију. Врло брзо послије тог разговора установљено је да се Кукурузовић и Бајрић још воде као нестали, али да су њемачки држављани пуштени из заробљеништва и да су живи и данас, док су тијела 14 припадника сатније “краљ Томислав” раније ексхумирана и превезена у Хрватску, док гробница са тијелима војника ВРС није пронађена. Због свега тога су оправдане сумње да је Вучковић долазио у Дервенту са намјером да тргује информацијама о лешевима - објашњава Којић.

Он каже да су се сарадници центра са Вучковићем поново састали 2017. године, када је почело суђење Азри Башић пред Судом БиХ, и то на иницијативу Славише Ђураша, чијег је оца Благоју, како је касније и доказано, заклала Азра Башић.

- Вучковић је тада тврдио да је био “заповједник” сатније ХОС-а и да се 1992. године налазио на борбеним положајима на подручју општине Дервента. Рекао је и да је присуствовао ликвидацији неколико особа у близини моста на ријеци Укрини на подручју Новог Села и да су те људе ликвидирали Азра Башић и извјесни Параџик - каже Којић.

Он додаје да је Вучковић тврдио да се његов саборац Илир Минири, који је касније са њим био у заробљеништву на Мањачи, супротстављао Башићевој, али да је у то тешко повјеровати.

- Мало је чудно да заповједник буде неко ко има 17 година јер је Вучковић 1975. годиште, а свакако да су сумњиве његове тврдње да се нагледао разних звјерстава у логору јер је признао да је на Мањачи у заробљеништву био само осам дана - каже Којић.

Према тврдњама извора нашег листа из војних безбједносних служби, који је одлично упућен у цијели случај, пресуда Дани Лукајићу је дио широког пројекта с циљем да логор на Мањачи буде приказан као концентрациони логор упркос томе што докази кажу да су у том логору смртно страдале само двије особе.

- Један од доказа да је циљ сатанизација РС је и то што се Вучковић још 2016. године званично представљао као “заштићени свједок Републике Хрватске у вези са свједочењима која се односе на логор на Мањачи”. Он је тада рекао да тај предмет води Младен Лончар, који је више од деценију био начелник Сектора за савјетодавну, здравствену и психолошку помоћ при Министарству бранитеља Хрватске. Лончар преко Хрватског друштва логораша српских концентрационих логора води пројекат сатанизације кроз инструисање свједока да дају лажне исказе. Поред Дубравка Вучковића, у групу професионалних лажних свједока спадају још Владе Угрин, Здравко Турсан, Фране Мамић и Илир Минири - каже наш саговорник.

Суђење команданту

Жупанијски суд у Загребу 2. маја је осудио пуковника Дану Лукајића на шест година затвора због ратних злочина над заробљеницима на Мањачи током 1992. године. Пресуда Лукајићу изречена је у 11 часова, а у 12 часова почело је суђење бившем команданту логора Мањача, пуковнику Ратку Андрићу.

Према оптужници, он се терети за злостављање, те нехумане услове у којима је живјело више од 350 заробљених припадника хрватске војске и полиције. Андрић живи у Панчеву и суди му се у одсуству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.