Гдје смо на глобалној мапи економских слобода: БиХ гора чак и од Боцване
САРАЈЕВО - БиХ се по економским слободама налази на 63. мјесту у свијету и има оцјену која је изнад глобалног просјека, али је и даље међу најслабије рангираним европским државама, на 35. мјесту од 44 анализиране.
Наводи се ово у студији коју сваке године објављује “Херитиџ фондација”, бавећи се само анализом концепта економске слободе, који у свијету служи као витални оквир за процјену степена до којег појединци и предузећа имају слободу да доносе економске одлуке.
Поједностављено речено, економска слобода представља право сваког појединца да привређује, располаже и управља својим радом и имовином. Она подразумијева минималну интервенцију државе која се огледа првенствено у заштити основних својинских права, као и спровођењу и ефикасности закона при извршењу уговора, али и да сви сегменти привредних токова буду растерећени државног уплитања.
Према анализи ове фондације, БиХ је, од нула до стотину, оцијењена са 62,9 - што је за 0,5 лошији резултат него прошле године. На овај начин, БиХ је сврстана међу земље са “умјереним економским слободама”, а испред ње су се нашле и неке егзотичне земље попут Маурицијуса, Барбадоса, Самое и Зеленортских острва, али и Боцване, Јамајке па чак и Колумбије. Утјеха, каква-таква, може евентуално бити да су иза БиХ, на овој глобалној мапи економских слобода остали Италија, Грчка, Русија, Азербејџан и Турска.
Иначе, само четири земље на свијету су добиле оцјену 80 или више - Ирска, Сингапур, Швајцарска и Тајван. Оне су означене као економски потпуно слободне. Најслабије рангиране земље су Сјеверна Кореја, Куба, Венецуела и Судан, а интересантно је да се азијски див, Кина налази на изузетно ниском мјесту - 154, Индија на 131, а Америка на 25.
Од држава бивше Југославије најбоље је рангирана Словенија, која се налази на 37 мјесту. Иза ње је Хрватска (46) и Албанија (49) те Сјеверна Македонија (56) и Србија (58). Иза БиХ се налази само Црна Гора (77).
Према оцјенама аутора ове студије, на овај резултат БиХ утицало је генерално спора транзиција, поготово када је у питању регулаторна ефикасност и политика отвореног тржишта. Наведено је и да су темељи економске слободе крхки и неуједначени те да је највећи кривац за то лоша заштита имовинских права и раширена корупција што, како је наведено, обесхрабрује већу предузетничку активност. Упозорено је и како су закони о раду сложени и не спроводе се у потпуности, да разне нецаринске баријере додатно ограничавају трговинске токове. Али и да сложени регулаторни оквири представљају препреку за нова страна улагања.
Оно што је интересантно, БиХ је оцијењена изузетно високом оцјеном када су у питању “пореска оптерећења” (93) и “фискално здравље” (96), али и ниском код ставки “интегритет владе” и “судска ефикасност” (33).
Поредећи ове податке са онима из 2013. направљен је одређени напредак у економским слободама, јер се БиХ тада налазила на 103 мјесту, али оно што је очигледно - и даље нас муче исте ствари, владавина права, корупција, подложност судова политичком утицају, али и висока јавна потрошња, што представља велико оптерећење за привреду.
Указао је на ово и економиста Зоран Павловић, наводећи како овдашње власти годинама олако схватају овакве и сличне анализе, јер оне могу бити добар мамац за инострани капитал.
- “Херитиџ фондација” је изузетно озбиљна америчка фондација. И оно што ме све више брине јесте то да наше власти уопште не брину како нас други виде и оцјењују. Поред тога, и из ове најновије студије се може видјети да се у нашем систему ништа набоље не поправља, поготово у оним сегментима у којима константно добијамо ниске оцене - каже Павловић.
Наводи и да на економске слободе у БиХ, највећи негативни утицај имају разна бирократска ограничења. Као примјер је навео такозване гринфилд инвестиције за чију је реализацију потребно изузетно много времена и административних трошкова.
- Понекад је чак потребно и по 18 и више мјесеци да би се дошло до документација како би се направила нека обична хала. Још један проблем је фаворизовање одређених привилегованих компанија, што онда утиче на транспарентност, али и спремност судова да се озбиљније ухвате у коштац са корупцијом - поручио је Павловић.
Муку мучи и Њемачка
Европски економски див Њемачка налази се на 10. мјесту, са оцјеном 73,7. Једна од категорија у којој је ова земља имала најслабији резултат била је државна потрошња (28,3/100). Током посљедње три године, државна потрошња у Њемачкој је у просјеку износила чак 50 одсто БДП-а.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
