Гдје лежи зец
Индекс америчких компанија С&П 500 је у 2023. остварио скок од 24,2 одсто. Овај индекс се састоји од највећих фирми у Сједињеним Америчким Државама које су листоване на берзи и сматра се најбитнијим индексом на свету.
Индекси су скупови акција чији се дневни скок или пад у ценама кумулативно мери како би се знао сентимент тржишта. На тај начин видите да ли инвеститори кумулативно купују или продају акције и колико.
Сваки дан из медија се чује да је берза скочила за, на пример, 2,1 одсто или пала за 1,9 одсто. Значи да је кумулативна вредност свих акција свих фирми које су у том индексу порасла или пала за тај проценат у односу на претходни дан.
Кључни фактор
Осврнућу се на годишњу промену цена С&П 500 индекса од седамдесетих година прошлог века до 2022. године. Приметно је да је површина зеленог (раста) неколико пута већа од црвене, што је срж берзанских инвестиција.
Индекси постоје више од сто година и први је био амерички индекс 11 акција транспортних компанија на крају деветнаестог века.
Како се железница ширила Америком, тако су фирме у тој индустрији ницале на сваком кораку. Народ је масовно улагао у те фирме од којих су неке брзо пропадале, а друге вратоломно расле са убрзаном индустријализацијом.
Од тада је амерички финансијски систем у сталном расту и данас је водећи на планети. Берза се показала као кључни фактор у финансирању нових компанија и технологија које су традиционално сувише рискантне за банке.
Комерцијалне банке не издају кредите стартап фирмама и рискантним пројектима. Често баш такви пројекти реализују нове технолошке производе и услуге који чине наше животе лакшим и квалитетнијим.
Поента берзе
Овај чланак пишем на телефону који производи фирма која се финансира путем берзе на апликацији која је у власништву компаније која је такође на берзи. На почетку њиховог развоја ниједна банка није била спремна да им позајми новац.
У том моменту такве фирме се финансирају из приватних извора и специјализованих фондова. Развојни пут их даље води до берзе, где власништво фирме поделе на акције и на тај начин дођу до широке инвестиционе публике.
То је и поента берзе: транспарентност компанија да би што шира публика била спремна да улаже у што више индустрија.
Тако је временом настала и потреба да се све у вези с акцијама мери: продаја, профит, марже, раст. Свака компанија на берзи се детаљно анализира, често од стране стотине аналитичара. Онда се све те фирме скупе у индекс који мери све њих заједно.
Од 1970. године до краја прошле године индекс је у просеку растао за 10,6 одсто годишње. То лаички значи да су сви ти људи, који раде у тих 500 огромних америчких фирми, годишње дизали вредност компанија за десетак процената путем повећања зараде.
Југа и америка
За ових педесетак година то је 22.036 одсто. Ко је 1970. године инвестирао 100 долара у С&П 500 индекс, данас има више од 22.000 долара! То је моћ сложене камате током деценија инвестирања у берзу. Ту лежи зец нашег сиромаштва и политичких експеримената током двадесетог века.
Док су Американци своје пензије кумулирали кроз здраве економске токове путем берзе, ми смо измишљали државну економију која је кулминирала у распаду Југославије и нестанку пензијског фонда са њом. Док су они подржавали предузетнике и младе проналазаче, ми смо их терали из земље као непријатеље.
У Југославији 1970. једино си могао да уложиш у викендицу као просечан грађанин. Неко ко је скупио 10.000 долара је могао да направи кућицу од седамдесет метара квадратних и ужива у њој. Сви знамо вредност тих викендица данас. А шта је са Амером који је ту суму уложио у индекс?
Данас тих десет хиљада долара вреди 2.203.600 долара. Викендицу сте морали да одржавате свих ових година, а рачун са акцијама нисте морали ни да погледате једном. Многи се на мрежама чуде овим калкулацијама и покушавају да се боре против једноставне аритметике. То само говори где је наша свест о сопственим финансијама.
С&П 500 индекс није једини, већ је ту читав низ индекса који прате акције у различитим земљама и индустријама. Индексима не тргујете директно, већ постоје фондови и финансијски инструменти који уложе у све те фирме и тачно репликују дате индексе. Према многим истраживањима овај начин инвестирања се показао бољим јер је мало инвестиционих менаџера који победе тржиште. Чак је и Ворен Бафет саветовао своју жену и децу да капитал држе у С&П 500 индексу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
