Гараплија: Селефијске групе изнутра "преузимају" исламску заједницу

Он је рекао да је у посљедњих неколико година примјетна инфилтрација селефијских група и у исламску заједницу, јер су почели примјењивати стратегију "преузимања" изнутра.

Гараплија је рекао да вјерује да се узрок "застрањења" малољетника у Босанској Крупи бити доказан пред правосуђем.

"Према мом богатом ратном и поратном искуству, али и према научним истраживањима која сам проводио у великом броју домаћих и међународних сигурносних пројеката, неколико је основних предуслова за врбовање младих људи, као што су: неимаштина, запостављање од породице, изостанак педагошког, школског и вјерског образовања о утицајима и посљедицама тероризма, одсуство системског бављења превенцијом и спречавањем формирања и активности терористичких дјела", рекао је Гараплија, одговарајући на питање Срне који је по његовој оцјени основни узрок да млади људи, односно дјеца уђу у тероризам.

Гараплија је подсјетио да су се након закључења Дејтонског мировног споразума, потписници обавезали да ће се ријешити свих страних ратника који су се из разних побуда инфилтрирали у њихове редове.

"У ентитету ФБиХ тадашњи представници власти, предвођени Алијом Изетбеговићем, су одлучили да једном броју страних ратника афроазијског поријекла дозволе останак на тлу БиХ, дајући им држављанства и нове идентитете. Један број ових радикала предвођених терористима регистрованим у међународним базама, убрзо проширују свој утицај и на поједине држављане БиХ", истакао је Гараплија.

Гараплија је додао да заједнички спроводе низ терористичких дјела против повратника на простору цијеле БиХ, а посебно у централној Босни.

"Терористи нису презали ни од најтежих облика тероризма као што су ликвидације постављеним експлозивним направама на кућама повратника, те напад аутобомбом у Мостару", напоменуо је Гараплија.

РЕАКЦИЈА НАДЛЕЖНИХ БИЛА БРЗА

Након убиства једног и рањавање другог полицајца у Босанској Крупи прије неколико дана, што је окарактерисано као терористички напад који је починио дјечак од 14-15 година, Гараплија сматра да је реакција надлежних тужилаштава, Кантоналног МУП-а и Сипе дошла веома брзо, те да су у успјешној полицијској акцији приведена лица за која је поступајуће тужилаштво нашло елементе оправдане сумње за повезаност са извршиоцем терористичког чина.

Он је констатовао да је починилац овог кривичног дјела брзом полицијском интервенцијом онеспособљен и лишен слободе, а овај случај је квалификован као тероризам јер је ријеч о нападу на службена лица у полицијској станици у тренутку обављања службене дужности.

"Нажалост, том приликом је један полицајац задобио тешке повреде од којих је преминуо на путу до болнице, а други је тешко рањен и, захваљујући брзој интервенцији љекара, ван животне је опасности", додао је Гараплија.

Гараплија каже да је зло тероризма универзално и на њега треба реаговати у складу са универзалним постулатима адекватне, правовремене и активне противтерористичке борбе, уз поштовање основних људских права и начела пресумпције невиности.

ГОРЊА МАОЧА - "СИНОНИМ НЕПОСЛУШНОСТИ РАДИКАЛИЗОВАНИХ ГРУПА"

Коментаришући констатацију Срне да одређена подручја у БиХ нису слободна за дјеловање полицијских структура у овој земљи, попут Маоче, Гараплија је рекао да је селефијска заједница у селу Горња Маоча била и остала синоним непослушности радикализованих група.

Гараплија је подсјетио да су почетком 2010. године здружене полицијске снаге извеле акцију "Свјетлост" и извршиле рацију у селу Горња Маоча у близини Брчког. Извршени су претреси у циљу документовања криминалних дјела, при чему је ухапшено седам припадника селефијске заједнице са Нусретом Имамовићем на челу.

"На терет су им се стављала дјела за организовани криминал у вези с кривичним дјелима напад на уставни поредак и угрожавање територијалне цјелине, као и кривичним дјелима изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости и недозвољено држање оружја или експлозивних материја", подсјетио је Гараплија.

Он је додао да је ухапшенима одређен једномјесечни притвор, али да је он укинут након 20-так дана "што је само по себи представљало преседан".

"Након напада Мевлида Јашаревића 2011. године на Амабсаду САД у Сарајеву, за којег је утврђено да је боравио на подручју Горње Маоче, Имамовић је поново приведен са још неким својим сљедбеницима, али је опет убрзо пуштен, а Јашаревић пресуђен на 15 година", бавео је Гараплија.

Он је додао да нема много информација што се тиче Имамовића и даљег поступка када су ова два процеса у питању, јер је он убрзо са комплетном породицом отишао у Сирију, гдје се придружио радикалном исламистичком покрету у борби против сиријског поретка.

"Његово мјесто предводника селефијске заједнице у Горњој Маочи заузели су неки млађи, који су наставили са пропагирањем вјерских обичаја којима се, на одређени начин, њихове присталице наводе на напослушност институцијама и органима власти. Дакле, можемо закључити да је селефијска заједница у селу Горња Маоча била и остала синоним непослушности радикализованих група", оцијенио је Гараплија.

НЕРИЈЕШЕНИ СЛУЧАЈЕВИ УБИСТВА ЛЕОТАРА И АТЕНТАТА НА УГЉЕНА

Коментаришући чињеницу да многи стручњаци за безбједност тврде да велики проценат терористичких напада у свијету у протекле три деценије има везе са БиХ, Гараплија је рекао да БиХ у вријеме када је изашла из рата није имала развијену безбједносну инфраструктуру да се супротстави формирању терористичких ћелија, како на свом тлу тако и у иностранству.

"Погрешним процјенама тадашњих политичких моћника, многи страни ратници афроазијског поријекла су лако и без детаљних претходних провјера долазили до држављанства БиХ и готово неометано ширили свој радикални утицај, врбујући босанску омладину. Након три деценије, пошто што су се сви увјерили на погубност такве политике, формиране и ојачане заједничке институције БиХ су почеле системски рјешавати тај универзални проблем", нагласио је Гараплија.

Гараплија је рекао да су донесени закони против одлазака на страна ратишта, ради спречавања финансирања тероризма, те јачани капацитети домаћих правосудних и истражилачких институција.

"Ријешена је већина терористичких напада уз хапшење починилаца, али је изостало рјешавање низа оних најпознатијих, као што је активирање експлозивне направе испод службеног возила Јозе Леотара, замјеника министра унутрашњих послова Федерације БиХ, те атентата на Неџада Угљена, замјеника директора Агенције за истраживање и документацију /АИД/", истакао је Гараплија.

Он је констатовао да се још чека на хапшење починилаца и налогодаваца ових терористичких дјела.

ПРИМЈЕТНА ИНФИЛТРАЦИЈА СЕЛЕФИЈСКИХ ГРУПА И У ИСЛАМСКУ ЗАЈЕДНИЦУ

На констатацију Срне да челници Исламске заједнице тврде да је врло мали проценат џемата пристао да уђе под окриље Исламске заједнице, те питање колико вехабије и та чињеница утиче на тероризмам на подручју БиХ, односно оцјену да је БиХ легло тероризма, Гараплија је рекао да припадници селефијске заједнице нису баш одушевљени када их називају вехабијама.

"Они сматрају да су другачији у односу на припаднике исламске заједнице у БиХ и да упражњавају вјеру исправно, а да су сви други `новотари`. То само по себи уноси раздор јер поједине радикализоване групе не признају државни поредак и исламску заједницу. Међутим, у посљедњих неколико година, примјетна је инфилтрација тих селефијских група и у исламску заједницу, јер су почели примјењивати стратегију `преузимања` изнутра", појаснио је Гараплија.

Гараплија напомиње да и међу њима има подјела на прихватљивост такве стратегије, јер су једни "за", а други против мијешања са "новотарима" који не практикују вјеру према селефијским правилима.

"Сама инфилтрација тих `параџемата` у џемате исламске заједнице не представља терористичку пријетњу јер су стратешки опредијељени за преузимање изнутра, како саме исламске заједнице тако и њима блиских политичких опција", напоменуо је Гараплија.

Поучени лекцијама из прошлости и почињењу низа терористичких дјела од припадника ових радикалних група, Гараплија сматра да све институције власти, али и исламске заједнице у БиХ требају бити на опрезу и процјењивати њихов рад и активности, како би се превенирали било какви покушаји радикализације који могу довести до почињења терористичких дјела.

"Мислим да је такав начин превентивног дјеловања заказао у Босанској Крупи", рекао је Гараплија.

ПОЈЕДИНИ ПРОПАГАТОРИ СЕЛЕФИЗМА ПРИМАЈУ 3.000-4.000 КМ МЈЕСЕЧНО ИЗ АРАПСКИХ ЗЕМАЉА

На констатацију Срне да се у БиХ пропагирају неки нови облици ислама и да се плаћају они који их практикују, те на питање колико у томе има простора за легла тероризма, Гарапља каже да постоје одређена сазнања да су поједини пропагатори селефизма и предводници ових група, њих 15-17, годинама добро плаћени из фондова неких арапских земаља, у распону од 3.000 до 4.000 КМ мјесечно, у зависности од њиховог нивоа образовања.

"Заједничко за све њих је да су завршили високе школе на Блиском истоку и да не смију на својим предавањима критички нападати своје донаторе Исламску заједницу у БиХ. Ко прекрши та правила остаје без позамашне награде која на годишњем нивоу износи 36.000 до 48.000 КМ. Нико од њих не плаћа обавезне доприносе држави на исплаћене накнаде, што само по себи довољно говори о њиховом поштовању уставно-правног поретка. А тамо гдје се не поштује друштвено-политички систем, тамо има простора и за врбовање радикализованих сљедбеника и малољетника за разна кривична дјела, па и за она најтежа као што је тероризам", закључио је Гараплија у ексклузивном интервјуу за Срну.

Гараплија је захвалио Срни и осталим медијима како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ и дистрикту Брчко што активно прате ову тему која се тиче свих грађана БиХ, без обзира на вјерску и националну припадност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.