Уставни суд БиХ поништава пресуду Махмуљину?

Позивајући се на поуздане изворе блиске овој правосудној институцији, Галијашевић је рекао Срни да ће Уставни суд БиХ наложити ново суђење које би "овај пут поштовало људска права Махмуљина", а која је Суд БиХ "кршио масовно" у вођењу тог предмета.

"За самог Махмуљина је припремљен начин избјегавања одговорности за све тешке, ратне злочине за које је несумњиво одговоран", истакао је Галијашевић.

Галијашевић је напоменуо да Суд БиХ као ни Министарство иностраних послова у Савјету министара нису учинили ништа да овај осуђени ратни злочинац буде ухапшен у Турској и доступан органима БиХ да би био упућен на издржавање затворске казне, подсјетивши да је само постојао формални захтијев за провјере које су се односиле на околност његовог боравка у тој земљи.

Он је истакао да та правоснажна пресуда није могла поништити утврђени ланац одговорности успостављен хашком пресудом команданту тзв. Армије БиХ генералу Расиму Делићу.

Према пресуди Хашког трибунала Махмуљиновом команданту Делићу, Галијашевић је подсјетио да су припадници одреда "Ел муџахедин" од јула до септембра 1995. убили најмање 55 заробљених припадника Војске Републике Српске.

У процесу против Махмуљина, напоменуо је, већ утврђени ратни злочини муџахедина су умањени, одговорност за њих спуштена је на нижи ниво командовања да би се прикрила улога Алије Изетбеговића у довођењу муџахедина и надзору над одредом "Ел муџахедин".

"Оно што се види на први поглед је да у овом предмету и сам тужилац, а касније и Апелационо судско вијеће одступају од позиције пресуђеног и утврђеног злочина па су и оптужница и правоснажна пресуда Махмуљину врло лоша и тенденциозно ублажена пресуда Делићу", оцијенио је Галијашевић.

Према његовим ријечима, послије дуго одлагања ратни злочини почињени у БиХ на вјерској основи од исламских војних и паравојних формација у протеклом рату могли би добити заслужени епилог у правосудним институцијама.

Суђење Махмуљину од 2016. године приведено је крају 22. јануара 2021. године када је Суд БиХ донио првостепену пресуду којом је бивши командант Трећег корпуса Армије БиХ осуђен на 10 година затвора за ратне злочине, али је у новембру исте године укинута и одржано је ново суђење пред Апелационим вијећем Суда БиХ, које му је 28. априла 2022. године смањило казну за двије године и изрекло правоснажну пресуду од осам година затвора.

Проглашен је кривим јер није спријечио убиства и нечовјечна поступања припадника одреда "Ел муџахедин" на подручју Возуће и Завидовића, као и да је починио кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника, ратни злочин против рањеника и болесника и ратни злочин против цивилног становништва.

Галијашевић сматра да је пресуда привидно кажњавала Махмуљина и амнестирала врховног команданта свих злочина муџахедина Алију Изетбеговића, што потврђује и то да је осуђеник неометано напустио БиХ.

Он тврди и да је у евиденцији Тужилаштва БиХ, по налогу из Хашког трибунала, предмет "Сакиб Махмуљин и други" заведен од 2012. године под правном квалификацијом ратни злочин - геноцид, која је изгубила, те наводи да је Тужилаштво БиХ у оптужници изоставило муџахедине Абу Меалија, Ејмена Авада, Абу Хамзу, Халида Шеика Мухамеда.

Такође, подсјећа у оптужници није уврштен ни "мајски масакр" Зеничког корпуса и муџахедина над 56 припадника Прњаворске лаке бригаде, па пресуда није санкционисала тај у Хагу доказани злочин.

У двије велике муслиманске офанзиве са Озрена до опкољене Возуће нестало је укупно 113 бораца. Ни послије двије и по деценије, на некадашњем озренско-возућком ратишту нису пронађени посмртни остаци 15 Прњаворчана. Већина ексхумираних, мучени и унакажени пронађени су жицом везаних ногу, без глава или без других дијелова тијела.

Галијашевић је напоменуо да нису поменута ни убиства 25 заробљених Хрвата у селима Малине и Бикоши, нити убиства четири Србина у Мехурићима, као ни убиство доктора Вељка Сладојевића из Зенице кога су 25. јуна 1993. године из стана одвеле три непознате особе, а у његов стан се експресно уселио Махмуљин.

Посмртни остаци угледног доктора пронађени су након 17 година у шуми код Мехурића у општини Травник, у близини логора муџахедина.

Галијашевић је рекао да је Делић одговарао за злочин муџахедина над ратним заробљеницима српске националности, али је као вријеме извршења злочина утврђено од 10. септембра до 14. децембра 1995. године што значи да су муџахедини несметано убијали и послије потписивања Дејтонског споразума.

У то доба, навео је, актуелни "кадија" и прогонитељ предсједника Републике Српске, као војни тужилац, није учинио ништа да заштити угрожена лица српске националности, поготово није покушао да казни починиоце нити је на било који начин водио истрагу о овом питању.

"У случају Милорада Додика, упркос хиљадама заосталих и неријешених предмета у Суду БиХ и десетине великих предмета који стоје у ладицама управо Мирсада Стрике, зенички кадија је пожурио са прогоном и већ заказао суђење", констатовао је Галијашевић.

Галијашевић на крају констатује како нема сумње да је одред "Ел муџахедин" задатке и наредбе добијао од команданта корпуса генерала Махмуљина, који је наредбе примао од Алије Изетбеговића кога су муџахедини звали "Али Изат".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.