Гаћановић: Комисија не штити насљеђе сва три народа

- Тек када будемо могли имати кадар који ће моћи да штити споменике и друга два народа на адекватан и стручан начин, онда ћемо моћи да причамо о томе да је ово институција која штити насљеђе сва три народа - истакла је Гаћановићева.

Она је нагласила да у Комисији тренутно недостаје запослених из реда српског народа, док запослених из реда хрватског народа нема, иако се накнадним анкетирањем ова слика континуирано мијења.

- Међутим, у стварности немамо особе које познају хришћанску културу, нарочито Средњи вијек и које могу да пишу о споменицима, да их научно обрађују и да стварају аутентичне одлуке о заштити - навела је Гаћановићева.

Она је указала да се ова институција мора попунити недостајућим кадром из реда српског и хрватског народа, додајући да у свим актима који дефинишу рад Комисије пише да је неопходно имати запослене из реда сва три народа.

Кроз свој рад у Комисији Гаћановићева је у одлукама о заштити неких споменика који припадају српском народу пронашла много, како каже, непримјерених и нестручних ствари које би се са једне стране могле приписати незнању, али са друге стране и малициозним настојањима да се култура свих народа у БиХ претвори у унитарну босанскохерцеговачку.

-То је немогуће првенствено због идентитета тих народа и осјећања, а онда и због тога што Устав и Анекс осам (Дејтонског споразума) који дефинишу рад Комисије за очување националних споменика тако нешто не дозвољавају - појаснила је Гаћановићева.

Она је додала да је кроз свој рад у Комисији од 2021. године установила и неке ствари које је Секретаријат Комисије за очување националних споменика спроводио као да су то одлуке Комисије, због чега није жељела да извршни функционер Мирзах Фочо буде реизабран на ову функцију.

-Сматрала сам да чланови Комисије за очување националних споменика морају да задрже своја овлашћења - рекла је Гаћановићева.

Према њеним ријечима, у Комисији се дешавало да су продужени уговори о раду лицима која требају да иду у пензију, а додјељиване су и финансијске награде лицима које је одредио извршни функционер и то све без одлуке Предсједништва.

- Имамо и Правилник о ангажовању спољних сарадника гдје се додјељују уговори о раду који нису утемељени на одлуци Комисије. Чланови Комисије су се нашли пред парламентарцима да дискутују о трошењу новца, а да при томе немају сазнања о многим уговорима - истакла је Гаћановићева.

Она је претходне године открила и да Комисија за очување националних споменика има јавну библиотеку, иако не постоји акт о њеном оснивању и која има стално запослене раднике, а посједује и Правилник, који је, како каже, донесен без правног основа.

- Имамо и додијељене просторе, тако да су то трошкови за послове које Комисија обавља, а да при томе нигдје у Пословнику, нити у актима који дефинишу рад Комисије тако нешто не постоји, а да не причам да не постоји Закон о библиотекарској дјелатности на нивоу БиХ, него је то нека импровизована библиотека, која сваке године троши буџет грађана - додала је Гаћановићева.

Говорећи о тврдњама чланова Комисије из ФБиХ да члан из Републике Српске зауставља рад Комисије тако што “брише све што је босанско и тражи да национални споменици нису споменици БиХ”, Гаћановићева је рекла да се у Анексу осам Дејтонског споразума и одлуци Предсједништва, који су два основна прописа који дефинишу рад Комисије, користи термин “национални споменик”, а онда објашњава да ти споменици припадају вјерским и етничким групама које су их стварале.

Гаћановићева је подсјетила и да је Комисија на приједлог чланова из ФБиХ Зорана Микулића и Фарука Капиџића на 18. сједници договорила да ће се користити термин “национални споменик” без “БиХ”.

- У даљем раду тражила сам да користимо оно што је усаглашено између чланова, тако да тај покушај да се прикаже рушење БиХ кроз нешто што је приједлог ова два члана и што је правно-техничка формулација и терминологија из прописа који дефинишу рад Комисије, малициозна је и нема оправдања -закључила је Гашановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.